NAJMLAĐA BEBA LEČENA OD KOVIDA IMALA SAMO 22 DANA: Da li će u Srpskoj biti vakcinisana i deca?
Srpska zasad ne planira vakcinaciju dece
Iako virus korona kod dece najčešće izaziva blaže simptome koji ne zahtevaju bolničko lečenje, trenutno je u Univerzitetskom kliničkom centru RS (UKC RS) hospitalizovano troje dece obolele od kovida-19.
HRVATSKA NA RUBU VAKCINALNE KATASTROFE: Juče ljudi "poljubili vrata", jutros guranje i gužva na glavnom punktu za vakcinaciju
SVE GLASNIJI RAZGOVORI O MIRNOM RAZLAZU BiH: Danas sastanak vladajuće koalicije Republike Srpske
UGOVOR IZMEĐU SPC I VLADE CRNE GORE NEMA VAŽNU STAVKU: Krivokapić nezadovoljan ali će ipak ići na ratifikaciju?
Od pojave virusa korona u Srpskoj u UKC RS bilo je hospitalizovano 88 dece. U kovid odeljenju za dečju populaciju leče se deca zaražena virusom korona uzrasta do 15 godina, a najmlađe dete koje je bilo hospitalizovano bilo je staro tek 22 dana.
- U zadnje vreme je primećen porast broja obolele dece, ali se to ne može povezati s novim sojevima korona virusa - kazao je Vladimir Mirošljević, načelnik Klinike za dečje bolesti UKC RS.
Istakao je da je klinička slika dece u većini slučajeva blaga te ne zahteva kliničko lečenje.
- Hospitalizuju se samo oni pacijenti sa srednje teškom i teškom kliničkom slikom i tretiraju se na osnovu protokola koji se primenjuju u kovid odeljenju - naveo je Mirošljević.
Kako pedijatri navode, pojava težih simptoma kod mališana je ređe prisutna, a najčešći simptomi su kašalj, zapušen nos i problemi sa stomakom u vidu dijareje, te ističu da se deca najčešće leče simptomatski.
Branislav Lolić, doktor pedijatrije, kazao je da su prema njegovom iskustvu simptomi kod dece nešto blaži nego kod odraslih, te da problem kod ove populacije predstavlja to što testiranja nisu rađena rutinski.
- Zbog toga nismo mogli kod velikog broja djece imati sigurnu potvrdu kliničke slike. Na kliničko lečenje odlaze deca s najtežim oblicima bolesti - rekao je Lolić.
Kada je reč o vakcinaciji protiv virusa korona i da li se ona preporučuje najmlađoj populaciji, Lolić ističe da se čekaju potrebna istraživanja da bi neka od vakcina bila odobrena u dečjoj dobi.
- Prema ranijim iskustvima, kad je bila reč o gripama, uglavnom nismo rutinski vakcinisali decu, jer nije bilo težih slučajeva. Posebno je bila praksa da se deca s hroničnim bolestima tretiraju na taj način da se vakcinišu roditelji da bi se umanjila mogućnost prenosa infekcija - naveo je Lolić.
Kako je istakao, za očekivati je da ako se uskoro smiri epidemija virusa korona, vakcinacija dece u ovoj fazi neće biti opcija.
Na pitanje da li pojava novih sojeva virusa korona može dovesti do većeg broj oboljele dece, Lolić je kazao da se novi sojevi brže šire, ali da je teško reći da li je klinička slika u tim slučajevima teža.
- Pozvao bih na pojačan oprez kod dece koja imaju određene hronične bolesti, posebno one dece koja imaju određene probleme s imunitetom, jer su oni ugroženiji, naročito u velikim kolektivima i kontaktu s ljudima - zaključio je Lolić.
