НАЈМЛАЂА БЕБА ЛЕЧЕНА ОД КОВИДА ИМАЛА САМО 22 ДАНА: Да ли ће у Српској бити вакцинисана и деца?
Српска засад не планира вакцинацију деце
Иако вирус корона код деце најчешће изазива блаже симптоме који не захтевају болничко лечење, тренутно је у Универзитетском клиничком центру РС (УКЦ РС) хоспитализовано троје деце оболеле од ковида-19.
ХРВАТСКА НА РУБУ ВАКЦИНАЛНЕ КАТАСТРОФЕ: Јуче људи "пољубили врата", јутрос гурање и гужва на главном пункту за вакцинацију
СВЕ ГЛАСНИЈИ РАЗГОВОРИ О МИРНОМ РАЗЛАЗУ БиХ: Данас састанак владајуће коалиције Републике Српске
УГОВОР ИЗМЕЂУ СПЦ И ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ НЕМА ВАЖНУ СТАВКУ: Кривокапић незадовољан али ће ипак ићи на ратификацију?
Од појаве вируса корона у Српској у УКЦ РС било је хоспитализовано 88 деце. У ковид одељењу за дечју популацију лече се деца заражена вирусом корона узраста до 15 година, а најмлађе дете које је било хоспитализовано било је старо тек 22 дана.
- У задње време је примећен пораст броја оболеле деце, али се то не може повезати с новим сојевима корона вируса - казао је Владимир Мирошљевић, начелник Клинике за дечје болести УКЦ РС.
Истакао је да је клиничка слика деце у већини случајева блага те не захтева клиничко лечење.
- Хоспитализују се само они пацијенти са средње тешком и тешком клиничком сликом и третирају се на основу протокола који се примењују у ковид одељењу - навео је Мирошљевић.
Како педијатри наводе, појава тежих симптома код малишана је ређе присутна, а најчешћи симптоми су кашаљ, запушен нос и проблеми са стомаком у виду дијареје, те истичу да се деца најчешће лече симптоматски.
Бранислав Лолић, доктор педијатрије, казао је да су према његовом искуству симптоми код деце нешто блажи него код одраслих, те да проблем код ове популације представља то што тестирања нису рађена рутински.
- Због тога нисмо могли код великог броја дјеце имати сигурну потврду клиничке слике. На клиничко лечење одлазе деца с најтежим облицима болести - рекао је Лолић.
Када је реч о вакцинацији против вируса корона и да ли се она препоручује најмлађој популацији, Лолић истиче да се чекају потребна истраживања да би нека од вакцина била одобрена у дечјој доби.
- Према ранијим искуствима, кад је била реч о грипама, углавном нисмо рутински вакцинисали децу, јер није било тежих случајева. Посебно је била пракса да се деца с хроничним болестима третирају на тај начин да се вакцинишу родитељи да би се умањила могућност преноса инфекција - навео је Лолић.
Како је истакао, за очекивати је да ако се ускоро смири епидемија вируса корона, вакцинација деце у овој фази неће бити опција.
На питање да ли појава нових сојева вируса корона може довести до већег број обољеле деце, Лолић је казао да се нови сојеви брже шире, али да је тешко рећи да ли је клиничка слика у тим случајевима тежа.
- Позвао бих на појачан опрез код деце која имају одређене хроничне болести, посебно оне деце која имају одређене проблеме с имунитетом, јер су они угроженији, нарочито у великим колективима и контакту с људима - закључио је Лолић.
