NAJOPASNIJA VRSTA AJKULE U JADRANU Region na nogama, oglasio se stručnjak i otkrio da li treba da strahujemo
Sagovornik ističe kako su velike bele ajkule nekad bile češće u Jadranu nego sad.
Vest da su ribari kod Rogoznice ulovili jedinku velike bele ajkule, fotografisali se s njom, a zatim je prodali restoranu, izazvala je veliku pažnju u javnosti. Očekivano, reagovali su i naučnici. U Fejsbuk grupi "Živi svet Jadranskog mora" poznati hrvatski biolog Petar Kružić poručio je ribarima da ne prodaju ulovljene morske pse, jer su takvi pronalasci izuzetno vredni.
- Velika bela ajkula je strogo zaštićena vrsta (Pravilnik o strogo zaštićenim vrstama - NN 144/13, 73/16), kao i veliki deo morskih pasa koji obitavaju u Jadranu. Zbog toga se nikako ne smeju prodavati. Ako se slučajno ulove, kao što je ovde slučaj, ulov treba prijaviti, najbolje Institutu za okeanografiju i ribarstvo i inspekciji ribarstva ili pomorskoj policiji. Ovaj ulov je značajan za kolege koji se bave morskim ribarstvom, ne samo na Jadranu – rekao je dr. Petar Kružić, vanredni profesor na Prirodoslovno- matematičkom fakultetu (PMF) u Zagrebu.
UHVAĆENA VELIKA BELA AJKULA NA HRVATSKOM PRIMORJU! Stručnjak ostao šokiran kada je video fotografiju ribara kako drže zver iz dubina
FEKALIJE I WC PAPIR PRELIVAJU SE IZ JAME NA HRVATSKOM PRIMORIJU! Građani i turisti u panici "pitanje je dana kada će se neko zaraziti"
JEZIV NAPAD AJKULA! Jahta otkinuta, tri osobe izvučene iz mora (FOTO)
Mlada jedinka
- Nažalost, o ulovljenoj jedinki ne znamo gotovo ništa. Nema podataka o morfologiji, tj kolika je bila dužina, težina i slično, kao ni tačnog mesta ulova. Ništa. Samo da je ulovljena negde kod Rogoznice. Meni su poslate slike za identifikaciju vrsta, preko, verovatno, desete ruke. To je šteta. Velika šteta. Ali, procenjujem da je reč o mladoj jedinki veličine 1,5 metar koja je verovatno ulovljena na parangal – naglasio je Kružić.
Velika bela ajkula (Carcharodon carcharias) vrsta je morskog psa, jedina preživela iz roda Carcharodon.
- Velike bele psine žive u umereno toplim morima, retko zalaze u tropska mora. Sredozemno more, pa tako i Jadransko im je normalno stanište oduvek. Vrsta je top predator i ima veliku ulogu i očuvanju bioraznolikosti mora. Zaštićena je vrsta jer se populacija znatno smanjila, pogotovo u Sredozemnom moru. Najviše ih ima uz obale Australije, Južnoafričke Republike i Kalifornije, ali samo zato što se tamo najviše spominju. Ima ih posvuda, ali u sve manjem broju. Glavna hrana su im tune i morski sisavci. Vrsta nema dobru reputaciju zbog igranih filmova, ali mi ulazimo u njeno stanište. Spada, uz morske pse tigra i bika, u najopasnije vrste. Ipak, opasnost od njenog napada je izuzetno mala u Jadranu. Pre će vas udariti grom kod odlaska na plažu – naglasio je Kružić.
Nekad su bile češće u Jadranu
Sagovornik ističe kako su velike bele ajkule nekad bile češće u Jadranu nego sad.
- Otkad je u Jadranu manje njihove hrane, kao što su morske medvedice i tune, i one su sve ređe. Ne možemo reći da "zaluta" u Jadran, jer Jadran nije mali niti su Otrantska vrata uska za ulazak. Pre stotinak godina u području Tršćanskog zaliva su ih godišnje ulovili do pet jedinki u ribarske mreže. Danas se u Jadranu vide vrlo retko. Jedna ženka se dosta dugo zadržavala na italijanskoj strani oko Ankone, uz plinske platforme. Zbog ranijih ulova juvenilnih (mladih) jedinki dugo se smatralo da se razmnožava u području Tunisa, Malte i Sicilije. Tamo su ih često ulovili u ribarske mreže kod izlova tune – zaključio je Kružić.
Morski psi spadaju u drevne životinjske vrste, pojavili su se pre otprilike 400 miliona godina, a poslednjih 70 miliona godina praktički se nisu menjali. Iako ljudi imaju iskrivljenu percepciju da su morski psi "opasna čudovišta", oni su presudni za morsku okolinu jer se hrane potencijalno destruktivnim populacijama riba. Studija objavljena 2021. godine u vodećem svetskom naučnom časopisu Nature pokazala je kako je od 1971. godine nestalo 71 posto morskih pasa: svakog sata ubije se 11.000 morskih pasa, odnosno tri svake sekunde. Danas su morski psi izloženi riziku od izumiranja koji prvenstveno uzrokuje prekomerni izlov, kao ciljani lov na morske pse i češće "prilov" tokom ribolova na druge vrste poput tune i sabljarke.