NASTAVLJA SE PROGON SRBA U CRNOJ GORI: Profesora filozofije smenjuje profesor tzv. crnogorskog jezika

U Crnoj Gori se od 30. avgusta 2020. godine mnogo toga promenilo osim odnosa prema srpskom narodu. Mada je do rušenja režima Mila Đukanovića došlo većinski zbog glasova Srba, njihovi predstavnici bili su okarakterisani kao nepodobni za učešće u vlasti sada „demokratske“ Crne Gore.  

Potom je u Crnoj Gori sproveden redovan popis, nakon što je nekoliko puta otkazivan i nakon što je bilo reči o tome da se ne sprovede popisivanje po nacionalnoj i verskoj osnovi. Razlog zbog kog se tome pristupilo na takav način nije nikakva novorođena crnogorska demokratičnost, niti je to bilo zato što je Crna Gora dosegnula neslućene visine opšte tolerancije i ljubavi, već da se izbegne pokazivanje onoga što se znalo da će biti ishod, a to je da je broj Srba porastao i da su govornici srpskog jezika u većini.  

Upravo takva besramna hajka na sve što je srpsko rezultirala je i time da se neumorno progoni profesor filozofije i predsednik Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović. Danilović je tri puta biran na mesto V.D. direktora Agencije za kontrolu i obezbeđenje kvaliteta visokog obrazovanja (AKOKVO), koja je vodeće državno telo za eksterno obezbeđenje kvaliteta visokog obrazovanja, a potom putem Javnog konkursa izabran za direktora iste Agencije.  

Problem je nastao kada je Danilović ušao u sukob sa Adnanom Čirgićem, koji je prvi profesor crnogorskog jezika u istoriji. Na Vikipediji se čak navodi za Adnana Čirgića sledeće: „Adnan Čirgić crnogorski je lingvista, profesor srpskog jezika i književnosti i prvi profesor crnogorskog jezika i književnosti u istoriji. Direktor je Instituta za crnogorski jezik i književnost. Jedan je od koautora prve crnogorske gramatike.“  

Profesori koji predaju crnogorski jezik i književnost su se, zbog međusobnih sporova, podelili na dva fronta - tako sada u Crnoj Gori postoji Odsjek za crnogorski jezik na Filološkom fakultetu u Nikšiću i Fakultet za crnogorski jezik i književnost na Cetinju.  

Danilović je, shodno tome, istakao da smatra ozbiljnim propustom da država finansira Čirgićevo „nameštenje“ na čelu fakulteta i pored činjenice da se već finansira Odsjek za crnogorski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Nikšiću. Čirgićev Fakultet za crnogorski jezik i književnost je državni fakultet koji nije deo državnog univerziteta. Do toga se došlo specijalnom odlukom Vlade Crne Gore, kako taj Fakultet ne bi podlegao obavezama kao drugi fakulteti. Ovo je izvesno jedini takav slučaj u Evropi.  

Radikalni crnogorski nacionalisti i sledbenici Čirgićeve škole čine sve da zauzmu mesta u prosveti i kulturi, znajući da je sa tih mesta najlakše prekrajati istoriju.  

Konkurs

Danilović je 16.06.2023. godine, odlukom Vlade Crne Gore, izabran za direktora Agencije za kontrolu i obezbeđenje kvaliteta visokog obrazovanja. Na konkurs se prijavio još jedan kandidat - Milan Marković, profesor na Fakultetu za crnogorski jezik i književnost. Na testiranju iz juna prošle godine, Danilović je imao 36,67, a Marković 28,67 bodova. Profesor crnogorskog jezika i književnosti Milan Marković žalio se na ovu odluku Vlade uz obrazloženje da Danilović nije predao potpunu dokumentaciju.  

U odgovoru na tužbu koju je predao Milan Marković, ondašnja Vlada Dritana Abazovića je ostala pri razlozima datim u osporenom rešenju. Ukazali su da imenovanjem Danilovića nije povređen nijedan materijalni propis, a osporeno rešenje je ispravno i na Zakonu zasnovano.  

Upravni sud

Ipak, Upravni sud je pre skoro mesec dana odlučio drugačije, a sinoć su pojedini mediji javili da je poništeno rešenje o imenovanju Danilovića. U Presudi, kojom se ne spori da je Danilović priložio sva tražena dokumenta i bio prvorangirani nakon sprovedenog pisanog rada i strukturiranog intervjua, ali se spori „da li je postupak imenovanja Danilovića za direktora Agencije proveden na pravilan način, odnosno da li je izabrani kandidat ispunio sve uslove javnog konkursa“?  

U Presudi se na više mesta potencira nedostajanje uverenja o znanju engleskog ili francuskog jezika nivoa A1, ali i uverenja o poznavanju rada na računaru, iako se to nigde izričito ne traži, a uz to, kandidati, pa među njima i Danilović, su „pisani rad“ radili upravo na računaru, u Word programu, što, očigledno, nije dokaz da „poznaju rad u Wordu i na internetu“.  

Zaprepašćujuće je da se u Presudi ne koriste nikakvi jasni pravni iskazi, već se u Presudi koriste izrazi poput: „sporno je“ i „nejasno je“. 

Zaključak

Nečuveni odnos prema Daniloviću pokazuje da se radi o političkom progonu Srba. Princip rada radikalnih pojedinaca u Crnoj Gori, koji su kroz decenije rada DPS režima uspeli da svoje pipke provuku u svaku poru crnogorskog društva, jeste da na sve moguće načine sklanjaju srpske predstavnike sa čelnih pozicija i da im se potpuno onemogući rad, pogotovo u sektorima koji se dotiču obrazovanja, prosvete, kulture i unutrašnjih poslova.  

Podsetimo, takođe članica Ujedinjene Crne Gore, prof. dr Vesna Bratić, prošla je kroz medijski linč i torturu dok je časno obavljala funkciju ministarke prosvete, nauke, kulture i sporta u Vladi Zdravka Krivokapića. Za razliku od mnogih drugih kadrova koji su svoje fakultete završavali na skoro osmišljenim fakultetima, spornim privatnim univerzitetima i donosili diplome sa upitnih fakulteta iz regiona, i prof. dr Vesna Bratić i profesor filozofije Goran Danilović imaju neosporne diplome i dokazano znanje. Njihov jedini greh u „oslobođenoj“ i „demokratskoj“ Crnoj Gori jeste što su Srbi.
Pitanje je zašto se za sve vreme trajanja hajke na Agenciju za kontrolu kvaliteta visokog obrazovanja i njenog direktora, nije oglasila aktuelna Vlada, kao osnivač, ili Ministarstvo prosvete? Da li je razlog to što je Ministarstvo prosvete pod kontrolom Spajićeve stranke PES, koji nikada nije oprostio upravo Daniloviću, što je odbio da bude većina u Vladi u kojoj neće biti srpske stranke: Mandićeva stranka NSD i stranka Milana Kneževićeva DNP.