OD FAŠISTE DO MUDŽAHEDINA: Sve o čoveku koji je od BiH hteo da napravi Islamsku državu! (FOTO)

Mladi fašista i islamista

Alija Izetbegović, rođen u Bosanskom Šamcu, 8. avgusta 1925 , a umro u Sarajevu, 19. oktobra 2003. bio je bivši predsednik predsedništva SR BiH, a kasnije Republike Bosne i Hercegovine, osnivač i prvi predsednik Stranke demokratske akcije. Nakon doseljenja porodice u Sarajevo, tokom 1930—ih, pohađao je gimnaziju, a u doba Drugog svetskog rata bio je aktivan u muslimanskim "humanitarnim" udruženjima kao član panislamističke organizacije "Mladi muslimani" i to pronacističke frakcije koja je podržavala SS-ovu Handžar-diviziju i ustašku NDH, zbog čega 1946. biva osuđen na tri godine robije. Po odsluženju kazne studira i diplomira pravo 1956. godine u Sarajevu, nakon čega se zapošljava u fabrici „Bosna“ u kojoj će provesti skoro trideset godina.

Izetbegović se politički do kraja profilisao krajem 60-ih i početkom 70-ih, kada je napisao političko-verski program poznatiji kao "Islamska deklaracija" (1970), u kojem se zalaže za državni sistem utemeljen na principima sunitskog islama.

Šta je to Islamska deklaracija?

Naime, radilo se o teokratskom projektu koji se zalaže ne samo za revitalizaciju islamskih načela u društvima u kojima žive muslimani, nego i za pravni poredak i političku vlast baziranu na šerijatskom pravnom sistemu (sama Bosna i Hercegovina nije spomenuta u „Islamskoj deklaraciji“). Taj je tekst vidljivo panislamistički po svom viđenju: Izetbegovićeva je utopija proklamacija muslimanske vlasti i odbijanje kako totalitarno komunističkog, tako i sekularno-demokratskog zapadnog društvenog i političkog modela.

Iako nije fundamentalistički radikalan u svojoj retorici, niti dogmatski ortodoksan kao vehabijski pokret krajnje protivzapadne provenijencije, jasno je da je Izetbegovićev spis politički program na crti islamskih utopijskih nacrta koji su nastajali od druge polovine 19. veka kao reakcija na pritisak zapada i izazove modernizacije.

O istom se danas često govori u kontekstu pokušaja osnovanja prve Islamske države na Balkanu.

Muslimanski nacionalista osuđen na 14 godina robije!

Godine 1980. objavljuje svoje najvažnije delo, "Islam između istoka i zapada". Ta se knjiga može okarakterisati kao istorijsko-filozofsko razmatranje položaja islamske civilizacije, posebno u kontekstu sekularizacije i smeše nauke, tehnologije i političke demokratije koja je preporodila zapad, potisnuvši hrišćanski identitet u drugi plan- proces za koji je autor ispravno pretpostavio da će korozivno delovati i na verski sastav zemalja s većinskim muslimanskim stanovništvom. Izetbegovićeva je pozicija istovremeno konzervativna i protivrečna: zalaže se za očuvanje specifično islamskih obeležja društva, ali ostaje nejasno jesu li te karakteristike spojive s univerzalnim načelima političke demokratije koju nije direktno osudio. Tokom 1983. Alija Izetbegović je osuđen na političkom procesu u Sarajevu (zajedno s još nekolicinom istomišljenika) zbog muslimanskog nacionalizma i neprijateljske propagande na 14 godina zatvora. Nakon izdržanog dela kazne u zatvoru u Zenici, 1988. je, u klimi liberalizacije raspadajućeg komunizma, amnestiran.

Osnivanje Stranke demokratske akcije (SDA) - 1989. godine

Godine 1989. Izetbegović osniva Stranku demokratske akcije, nacionalnu političku stranku Muslimana, sadašnjih Bošnjaka. Na prvim višestranačkim izborima u Bosni i Hercegovini nakon više od pola veka, SDA dobija 33% mandata u novom parlamentu kao pojedinačno najjača stranka u BiH. Iako je Fikret Abdić, harizmatični političar iz zapadne Bosne, dobio više glasova na izborima za predsedništvo od Izetbegovića, usled više nacionalno-političkih aranžmana Alija Izetbegović postaje muslimanski član bosansko-hercegovačkog predsedništva i njegov predsednik.

Propast Lisabonskog dogovora i rasplamsavanje rata u BiH

Zastupao je stav da Bosna i Hercegovina ne treba da ostane u okrnjenoj Jugoslaviji, već da ima isto pravo na samoopredeljenje kao i sve njene bivše republike.

U martu 1992. Bosna i Hercegovina proglašava nezavisnost i samostalnost, što su priznale SAD i zemlje Evropske unije u aprilu 1992.

Nakon propasti Lisabonskog dogovora, pod patronatom portugalskog diplomate Hosea Kutiljera, koji je predviđao preuređenje BiH na principima nacionalne kantonizacije (hrvatska, srpska i muslimanska strana su potpisale dogovor, no Izetbegović je povukao svoj potpis posle dva meseca), nakon toga je otpočeo rat na celom području Bosne i Hercegovine.

Alijina "jedinstvena" muslimanska Bosna

Politički program SDA predvođene Izetbegovićem je bila unitarna („jedinstvena“) Bosna i Hercegovina bez unutrašnjeg ustrojstva koje bi se temeljilo na nacionalnom načelu. Ta je politika, koju su Srbi i Hrvati percipirali kao pokušaj muslimanske dominacije preko centralizirane BiH u kojoj su Muslimani imali relativnu većinu izazvala averziju kod srpskog stanovništva. 

Srpsko stanovništvo je strahovalo od mogućeg obnavljanja masovnih zločina koji su nad njim počinjeni u Bosni, tokom Drugog svetskog rata, od strane muslimanskih i hrvatskih pripadnika SS-a i Ustaša.

Porast tenzija između tri najveća bosanska naroda kao i veliki niz pojedinačnih incidenata buknuli su u sveopšti građanski rat na teritoriji Bosne i Hercegovine. Srpska i hrvatska strana, čije su zemlje matice bile protiv unitarne Bosne bile su aktivno pomagane, vojno i materijalno od strane Srbije i Hrvatske.

Sa Osamom Bin Ladenom u Sarajevu 1994. godine!

Bosna i Hercegovina kao druga muslimanska država na Balkanu, posle Turske, i njen predsednik Alija Izetbegović, potražili su pomoć među bogatim bliskoistočnim muslimanskim državama.

 Tokom rata sarađivao je sa islamskim ekstremističkim organizacijama, između ostalih i Al Kaidom Osame Bin Ladena koga je i lično primio u Sarajevu 1994. godine.

Posetu Osame bin Ladena Sarajevu i njegov susret sa Alijom Izetbegovićem otkrila je novinarka nemačkog magazina Špigl Renate Flotau, koja je ispred kancelarije tadašnjeg prvog čoveka vlasti u Sarajevu čekala intervju i slučajno nabasala na Bin Ladena. 

Dejtonski sporazum 1995. godine

Sam tok rata u Bosni i Hercegovini doveo je prilagođavanja Izetbegovićeve politike realnostima na terenu, pa je nakon više neuspelih primirja, u američkom gradu Dejtonu 1995. sklopljen sporazum između Izetbegovića kao predstavnika Bošnjaka (godine 1993. muslimanski narod je službeno promenio ime u bošnjački), Miloševića koji je predstavljao Srbe iz BiH, i Tuđmana kao predstavnika bosansko-hercegovačkih Hrvata.

Posle Dejtona

Posle Dejtonskog sporazuma Alija Izetbegović ostaje aktivan kao predsednik SDA i kopredsednik bošnjačko-hrvatske Federacije BiH, no prava vlast je, po sporazumu, prešla u ruke visokoga predstavnika međunarodne zajednice. Zbog pogoršanja zdravlja Izetbegović se povlači iz politike 2000. godine, ali zadržava presudan uticaj na oblikovanje bošnjačke politike.

Smrt

Dana 19. oktobra 2003. Izetbegović je preminuo od komplikacija uzrokovanih pogoršanjem srčane bolesti. Njegovoj sahrani prisustvovalo je preko 150.000 ljudi iz BiH, kao i brojne diplomatske delegacije iz Francuske, Sjedinjenih Država, Austrije, Turske, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Irana i Pakistana.

Sahrana je protekla u senci informacije da je haško tužiteljstvo razmatralo mogućnost podizanja optužnice protiv njega zbog ratnih zločina koje su počinili islamski mudžahedini protiv srpskog i hrvatskog naroda i zarobljenih vojnika.

Zločinac

Originalna optužnica koja je podignuta 16. decembra. 1996. godine vraćena je iz Tribunala u Hagu uz obrazloženje glavnog tužioca Luiz Arbur da ne sadrži dovoljno dokaza za sumnje da je Alija Izetbegović počinio teško kršenje međunarodnog humanitarnog prava. Birou Vlade Republike Srpske za odnose s Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, Republičko javno tužilaštvo dostavilo je 2. novembra. 2001. godine proširenu otužnicu protiv Alije Izetbegovića, koji je u vreme rata u BiH obavljao funkciju predsednika Predsedništva BiH.

Biro Vlade Republike Srpske za odnose s Međunarodnm krivičnim sudom u Hagu prosledilo je 8. novembar. 2001. godine proširenu optužnicu protiv Alije Izetbegovića Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu. Optužnica tereti Aliju Izetbegovića za genocid, ratne zločine nad civilnim stanovništvom i zarobljenicima i uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika.

Uz optužnicu Tribunalu u Hagu dostavljeni su dokazi: 300 krivičnih prijava, 350 izjava svedoka saslušanih pred sudovima Republike Srpske, 1000 izjava datih organima unutrašnjih poslova Republike Srpske, 16 video i 9 audio-zapisa, 800 svedočenja civila - invalida stradalih od granata ili snajpera i drugi dokazni materijal.

Dana 8. novembra. 2001. godine u Birou Vlade Republike Srpske za odnose s Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine u Hagu održana je konferencija za novinare, koju su povodom dostavljanja proširene optužnice protiv Alije Izetbegovića Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu održali premijer Republike Srpske Mladen Ivanić, ministar pravde Vlade Republike Srpske Biljana Marić, savetnik premijera Republike Srpske za odnose s Tribunalom Siniša Đorđević i javni tužilac Republike Srpske Vojislav Dimitrijević. Obrazlažući optužnicu, javni tužilac Republike Srpske Vojislav Dimitrijević je rekao da su genocid, ratni zločini nad civilima i zarobljenicima i razaranje kulturnih i istorijskih spomenika za koje se Alija Izetbegović tereti izvršeni u periodu od 1. maja. 1992. do 14. decembra. 1995. godine kada je Alija Izetbegović bio predsednik Predsedništva BiH.

- Osim što je bio predsednik predsedništva, Alija Izetbegović je od „zelenih beretki“ i drugih paravojnih formacija i mudžahedina organizovao muslimansku Armiju BiH i imao realnu vlast nad svojim jedinicama - rekao je javni tužilac Republike Srpske Vojislav Dimitrijević.

Alija - mudžahedin - kasapin

Aliji Izetbegoviću se na teret stavljaju zločini koje je počinila muslimanska Armija BiH koja je, u gradovima i naseljima koje je kontrolisala vršila sistematsko ubijanje, zlostavljanje i teranje civila na prisilni rad, u čemu su prednjačili dobrovoljci iz Avganistana, Sudana, Alžira i Egipta. Jedinice muslimanske Armije BiH postupale su suprotno Ženevskim konvencijama iz 1949. godine, u čemu je prednjačila Sedma muslimanska brdska brigada Terećeg korpusa muslimanske Armije BiH, sastavljena isključivo od mudžahedina. Počasni komandant te brigade bio je Alija Izetbegović. Na teritoriji pod kontrolom muslimanske Armije BiH, na oko 400 lokacija bili su organizovani logori za civilno stanovništvo. Samo na području Sarajeva bilo ih je 80. Najpoznatiji logori su bili Silos, Centralni zatvor, Musala, Kasarna "Viktor Bubanj", Čelebići.

Rušenje pravoslavnih hramova!

Optužnica tereti Aliju Izetbegovića i za sistematsko uništavanje objekata Srpske pravoslavne crkve.

- Tokom rata jedinice Armije BiH porušile su oko 200 takvih objekata, što se ne može opravdati ratnim dejstvima.

- Ovo je optužnica protiv jednog čoveka, a ne protiv naroda. Optužen je čovek koji je tokom rata u BiH obavljao značajnu funkciju, znao za zločine, a nije učinio ništa da se oni spreče - rekao je Mladen Ivanić.