Politički gambit Jakova Milatovića: Njegovo uključivanje u izbore u Podgorici dokaz da su njegovi dometi lokalni, a nikako državnički!
Ogromnom broju građana koji su ga podržali u prvom krugu predsedničkih izbora tek sada je jasno da su podlegli lobiranju i kampanji antisrpskih medija i dela nevladinog sektora, koji su ga u prvom krugu predsedničkih izbora na prevaran način progurali u drugi krug. Njegovo uključivanje u izbore u Podgoricu dokaz da su njegovi dometi lokalni, a nikako državnički.
Izjava Jakova Milatovića da će se uključiti u izborni proces na lokalnim izborima u Podgorici iznenadila je samo one koji ne prate pomno političku scenu u Crnoj Gori.
Istina je da bi ova odluka trebala da predstavlja iznenađenje posle prošlogodišnjeg glume principijelnosti i samoisključivanja iz kampanja za parlamentarne izbore, pravdajući to navodnim sprečavanjem ugrožavanja integriteta funkcije predsednika svih građana, ali sada je sva ta priča pala u vodu.
Nije trebalo mnogo vode da protekne Zetom i Moračom pa da Jakov Milatović pokaže celokupnoj javnosti svoje pravo lice.
Ovaj stipendista Atlas fondacije, iz vremena najveće ljubavi između Duška Kneževića i Mila Đukanovića, opet se vraća svome jatu.
Rušenjem vlasti sa DPS-om u Podgorici stara ljubav je obnovljena, a sada je na sceni združena kampanja protiv tridesetoavgustovske većine, koja se ovih dana zahuktava, sa svim onima koji su podržavali i održavali bivši režim trideset godina na vlasti.
No, da li je Jakov Milatović ikada i odlazio iz DPS-a veliko je pitanje, jer sve ono što radi od dolaska na mesto predsednika Države, reklo bi se da je on tamo gde je bio po sopstvenom priznanju 2006. godine, pa sve do poziva Radmilinog Zdravka da zauzme mesto ministra ekonomije.
Ogromnom broju građana koji su ga podržali u prvom krugu predsedničkih izbora tek sada je jasno da su podlegli lobiranju i kampanji antisrpskih medija i dela nevladinog sektora, koji su ga u prvom krugu predsedničkih izbora na prevaran način progurali u drugi krug.
Tih dana vođena je do tada neviđena prljava terenska kampanja protiv Andrije Mandića, što je predstavljalo nastavak započetog delovanja od 2020. godine istih tih struktura, sa jasnim ciljem sprečiti političkim predstavnicima Srba da uđu u vlast.
No, kako je vreme majstorsko rešeto, poređenje obnašanja funkcije predsednika Skupštine Andrije Mandića i predsednika Države Jakova Milatovića pokazalo ko je pravi državnik, a ko nije dorastao funkciji koju obavlja, ko je za pomirenje a ko za svađu, ko želi Crnu Goru u Evropsku uniju a ko je gura unazad, ko je protiv bivšeg režima a ko želi povratak DPS-a na vlast.
Vraćanje reformskih zakona na ponovno odlučivanje u Skupštini, kritikovanje povećanja plata i penzija, pokušaj izazivanja političke krize, čak i namerno vraćanje Opšteg zakona o obrazovanju i vaspitanju Skupštini na ponovno odlučivanje kako bi se odložio početak školske godine, su samo neki od štetnih i antidržavničkih poteza slučajnog predsednika.
Jakov Milatović je nametnut da bude predsednik, ali prvi koji je shvatio da nije za tu funkciju bio je upravo lično on.
Simbolično je to pokazao na dan održavanja drugog kruga predsedničkih izbora kada se lomio da li da glasa sebe ili Mila Đukanovića, koga je redovno do tada glasao, pa u svom tom tumaranju sa mozgom zaboravio je da na glasačko mesto ponese ličnu kartu, a neki su tada ipak bili bliži istini da je zaboravio da je podigne iz mesnog odbora DPS-a.
Uključivanje u kampanju na lokalnim izborima u Podgorici je zapravo priznanje Jakova Milatovića da su njegovi dometi ipak lokalni a nikako državnički.
Srbija Danas/Borba.me/ Predrag Petrović
