Политички гамбит Јакова Милатовића: Његово укључивање у изборе у Подгорици доказ да су његови домети локални, а никако државнички!

Изјава Јакова Милатовића да ће се укључити у изборни процес на локалним изборима у Подгорици изненадила је само оне који не прате помно политичку сцену у Црној Гори.

Истина је да би ова одлука требала да представља изненађење после прошлогодишњег глуме принципијелности и самоискључивања из кампања за парламентарне изборе, правдајући то наводним спречавањем угрожавања интегритета функције председника свих грађана, али сада је сва та прича пала у воду.

Није требало много воде да протекне Зетом и Морачом па да Јаков Милатовић покаже целокупној јавности своје право лице.

Овај стипендиста Атлас фондације, из времена највеће љубави између Душка Кнежевића и Мила Ђукановића, опет се враћа своме јату.

Рушењем власти са ДПС-ом у Подгорици стара љубав је обновљена, а сада је на сцени здружена кампања против тридесетоавгустовске већине, која се ових дана захуктава, са свим онима који су подржавали и одржавали бивши режим тридесет година на власти.

Но, да ли је Јаков Милатовић икада и одлазио из ДПС-а велико је питање, јер све оно што ради од доласка на место председника Државе, рекло би се да је он тамо где је био по сопственом признању 2006. године, па све до позива Радмилиног Здравка да заузме место министра економије.

Огромном броју грађана који су га подржали у првом кругу председничких избора тек сада је јасно да су подлегли лобирању и кампањи антисрпских медија и дела невладиног сектора, који су га у првом кругу председничких избора на преваран начин прогурали у други круг.

Тих дана вођена је до тада невиђена прљава теренска кампања против Андрије Мандића, што је представљало наставак започетог деловања од 2020. године истих тих структура, са јасним циљем спречити политичким представницима Срба да уђу у власт.

Но, како је време мајсторско решето, поређење обнашања функције председника Скупштине Андрије Мандића и председника Државе Јакова Милатовића показало ко је прави државник, а ко није дорастао функцији коју обавља, ко је за помирење а ко за свађу, ко жели Црну Гору у Европску унију а ко је гура уназад, ко је против бившег режима а ко жели повратак ДПС-а на власт.

Враћање реформских закона на поновно одлучивање у Скупштини, критиковање повећања плата и пензија, покушај изазивања политичке кризе, чак и намерно враћање Општег закона о образовању и васпитању Скупштини на поновно одлучивање како би се одложио почетак школске године, су само неки од штетних и антидржавничких потеза случајног председника.

Јаков Милатовић је наметнут да буде председник, али први који је схватио да није за ту функцију био је управо лично он.

Симболично је то показао на дан одржавања другог круга председничких избора када се ломио да ли да гласа себе или Мила Ђукановића, кога је редовно до тада гласао, па у свом том тумарању са мозгом заборавио је да на гласачко место понесе личну карту, а неки су тада ипак били ближи истини да је заборавио да је подигне из месног одбора ДПС-а.

Укључивање у кампању на локалним изборима у Подгорици је заправо признање Јакова Милатовића да су његови домети ипак локални а никако државнички.

Србија Данас/Borba.me/ Предраг Петровић