POZDRAV SA VELIKOG VITOROGA (1906): Minsko polje oko vrha planine još nije uklonjeno, niti je obeleženo (FOTO)
Planina Veliki Vitorog nalazi se u jugozapadnom delu BiH, na granici između kontinentalne i sredozemne klime.
Dogovorio sam sa svojim komšijom Bogoljubom Knežićem Mornarom (65) da se popnemo na vrh Velikog Vitoroga (1906), planine koja se uzdiže iznad Kupreškog polja i Šemenovaca, našeg sela i na kojoj se nalazi jugozapadna granica Republike Srpske. Da malo protegnemo noge, prisetimo se terena po kojima smo mladost proveli i uživamo u pogledu na krajiška prostranstva.
Na uspon smo krenuli u podne, iz Ćemalića, krajnjeg zaseoka Šemenovaca, a već u 14 časova i 15 minuta stajali smo na vrhu planine. Žurnim hodom, bez odmora, rastojanje od desetak kilometara i visinsku razliku od oko 800 metara savladali smo za nešto više od dva sata.
Bogoljub, koji se često, sa društvom ili kao vodič planinarima iz Republike Srpske i Vojvodine, penje na Vitorog, veruje da se nikad niko na vrh planine nije popeo za tako kratko vreme. Normalan uspon traje između tri i po i četiri sata.
U CRNOJ GORI DISKRIMINISANI, među zaposlenima NEMA SRBA
MITROPOLIT AMFILOHIJE TVRDI: Miraš Dedeić je agent policije, navodi prokletstvo na narod
Večni plamen u Sarajevu ugašen, ali ovog puta razlog je GNUSAN (VIDEO)
Poslužilo nas je lepo vreme. Zbog toga smo se do stotinak metara nadomak vrha planine, da bi se manje znojili i zamarali, popeli u potkošuljama, ali smo onda zbog hladnog vetra sa Hrbljine morali da obučemo džempere.
Išli smo pravcem Ćemalić – Mali Kurozeb - Marića plećina – Izvala – Marića klek – Krndijine košare. Usput, posebno u senovitim delovima šume, nailazili smo na neuobičajeno brojne sveže tragove medveda i divljih svinja.
Na Bogoljubovo insistiranje, na sam vrh ispeli smo se pravo kroz minsko polje, koje je na početku poslednjeg rata oko vojnog objekta ukopanog u vrh planine, postavila JNA. Bilo je vrlo utešno kad mi je objašnjavao da „valjda nećemo biti te sreće da danas stanemo na minu“. I dve i po decenije posle rata oko podzemnog grada, posebno na severnoj strani, nalaze se desetine protivpešadijskih nagaznih mina „pašteta“ i protivpešadijskih odskočnih rasprskavajućih mina PROM, koje predstavljaju veliku opasnost po planinare.
Pre desetak godina, nakon jednog mog članka na tu temu, minsko polje je obeleženo tablama i trakama upozorenja, ali od njih više nema ni traga. Vetrovi, snegovi i divlje zveri učinili su svoje i pravo je čudo da do sad niko nije nastradao.
Na vrhu nas je dočekao lep pogled na „pola Bosne“. Prema Srednjoj Bosni do Vlašića i Vranice, prema Mostaru do Čvrsnice i Vrana, prema Kninu do Dinare, na zapad do Šatora, na sever do Manjače, na severozapad do Grmeča i Plješevice.
Pedesetak metara ispod vrha nalaze se dva velika betonska tunela koja vode u unutrašnjost planine, do podzemnog vojnog objekta, u kojem se do kraja poslednjeg rata nalazio moćan radarski sistem JNA.
Od nekadašnjeg hotelskog komfora radnih kabineta, spavaćih soba, centara veze, okruglih salona za sednice, dva podzemna bunara za vodu, podzemnih cisterni za gorivo itd. ostali samo goli zidovi, iz kojih su iščupani čak i kablovi za struju.
Zahvaljujući nesposobnoj vlasti, lopovi iz Šipova i Glamoča odneli su sve. Srbi i Hrvati udruženim snagama. Bilo je to bratstvo i jedinstvo na delu.
Da je prelepi objekat, u čiju izgradnju je uloženo desetak miliona tadašnjih nemačkih maraka sačuvan, ubeđen sam da bi godišnje u njemu noćivale hiljade turista.
Kuća na vrhu planine, kojom je kamufliran jedan od ulaza u podzemni grad, opustošena kao da je kroz nju prošao cunami. Ostali samo goli zidovi.
Planina Veliki Vitorog nalazi se u jugozapadnom delu BiH, na granici između kontinentalne i sredozemne klime.
Po Dejtonskom sporazumu vrh planine, njene istočne, severoistočne i jugoistočne padine pripale su Republici Srpskoj i opštinama Šipovo i Kupres, dok zapadne, jugozapadne i severozapadne padine pripadaju Federaciji BiH i opštini Glamoč. Delovi koji pripadaju Republici Srpskoj su prekriveni gustom smrčovom i jelovom šumom, dok je drugi deo planine beskrajni kameniti pašnjak, na kojem skoro i nema drveća.
Planina je nekad bila prekrivena katunima i stadima ovaca, koje su se „hiljadile“, a danas njome „gazduju“ vetrovi i divlje zveri. Ljudi su otišli u potrazi za „boljim“ životom, njihove štale i kuće uništili su pažari, a planinu posećuju samo planinari i njeni nekadašnji stanovnici, koji ponekad dođu da posete zavičaj.
U HRVATSKOJ U JULU OŠTEĆENO 100 VOZILA SA SRPSKIM TABLICAMA: Zvaničnici zabrinuti, daleko je "lepa njihova" od Evropske Unije
HAOS U HRVATSKOJ, PRETI ZARAZA OD FEKALIJA: Pola plaža je zatvoreno, brodovi zagađuju more!
HRVATSKA I ZVANIČNO PRIZNALA DA JE TESLA SRBIN, a njihova ministarka se nalupala za medalju!
Do vrha planine vode makadamski putevi iz Glamoča, preko Pribelje i iz Šipova, preko Strojica, a ispred nekadašnjeg vojnog objekta izbetoniran je prostor za spuštanje helikoptera.
Dok smo mi napravili lepe fotografije, pojeli pršut koji nam je spremio moj otac Zarija i popili kao led ledeno banjalučko pivo „Nektar“, sunce je nestalo sa horizonta iznad Glamoča, u telo je počela da se uvlači hladnoća, pa smo krenuli nazad.
Da bi nam silazak bio zanimljiviji, odlučili smo da se vratimo drugim putem. Pravo sa vrha planine kroz šumu prema Janju i Strojicama, da bi posle tridesetak minuta, negde blizu Perine kose, izbili na cestu koja vodi u Šemenovce.
BONUS VIDEO: Ako bi CEO SVET stao u jednu zgradu, ovako bi nam IZGLEDALE KOMŠIJE: 13 bez vode, 25 bez mobilnog i većina sa 200 dinara dnevno (VIDEO)
