ПОЗДРАВ СА ВЕЛИКОГ ВИТОРОГА (1906): Минско поље око врха планине још није уклоњено, нити је обележено (ФОТО)
Планина Велики Виторог налази се у југозападном делу БиХ, на граници између континенталне и средоземне климе.
Договорио сам са својим комшијом Богољубом Кнежићем Морнаром (65) да се попнемо на врх Великог Виторога (1906), планине која се уздиже изнад Купрешког поља и Шеменоваца, нашег села и на којој се налази југозападна граница Републике Српске. Да мало протегнемо ноге, присетимо се терена по којима смо младост провели и уживамо у погледу на крајишка пространства.
На успон смо кренули у подне, из Ћемалића, крајњег засеока Шеменоваца, а већ у 14 часова и 15 минута стајали смо на врху планине. Журним ходом, без одмора, растојање од десетак километара и висинску разлику од око 800 метара савладали смо за нешто више од два сата.
Богољуб, који се често, са друштвом или као водич планинарима из Републике Српске и Војводине, пење на Виторог, верује да се никад нико на врх планине није попео за тако кратко време. Нормалан успон траје између три и по и четири сата.
У ЦРНОЈ ГОРИ ДИСКРИМИНИСАНИ, међу запосленима НЕМА СРБА
МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ТВРДИ: Мираш Дедеић је агент полиције, наводи проклетство на народ
Вечни пламен у Сарајеву угашен, али овог пута разлог је ГНУСАН (ВИДЕО)
Послужило нас је лепо време. Због тога смо се до стотинак метара надомак врха планине, да би се мање знојили и замарали, попели у поткошуљама, али смо онда због хладног ветра са Хрбљине морали да обучемо џемпере.
Ишли смо правцем Ћемалић – Мали Курозеб - Марића плећина – Извала – Марића клек – Крндијине кошаре. Успут, посебно у сеновитим деловима шуме, наилазили смо на неуобичајено бројне свеже трагове медведа и дивљих свиња.
На Богољубово инсистирање, на сам врх испели смо се право кроз минско поље, које је на почетку последњег рата око војног објекта укопаног у врх планине, поставила ЈНА. Било је врло утешно кад ми је објашњавао да „ваљда нећемо бити те среће да данас станемо на мину“. И две и по деценије после рата око подземног града, посебно на северној страни, налазе се десетине противпешадијских нагазних мина „паштета“ и противпешадијских одскочних распрскавајућих мина ПРОМ, које представљају велику опасност по планинаре.
Пре десетак година, након једног мог чланка на ту тему, минско поље је обележено таблама и тракама упозорења, али од њих више нема ни трага. Ветрови, снегови и дивље звери учинили су своје и право је чудо да до сад нико није настрадао.
На врху нас је дочекао леп поглед на „пола Босне“. Према Средњој Босни до Влашића и Вранице, према Мостару до Чврснице и Врана, према Книну до Динаре, на запад до Шатора, на север до Мањаче, на северозапад до Грмеча и Пљешевице.
Педесетак метара испод врха налазе се два велика бетонска тунела која воде у унутрашњост планине, до подземног војног објекта, у којем се до краја последњег рата налазио моћан радарски систем ЈНА.
Од некадашњег хотелског комфора радних кабинета, спаваћих соба, центара везе, округлих салона за седнице, два подземна бунара за воду, подземних цистерни за гориво итд. остали само голи зидови, из којих су ишчупани чак и каблови за струју.
Захваљујући неспособној власти, лопови из Шипова и Гламоча однели су све. Срби и Хрвати удруженим снагама. Било је то братство и јединство на делу.
Да је прелепи објекат, у чију изградњу је уложено десетак милиона тадашњих немачких марака сачуван, убеђен сам да би годишње у њему ноћивале хиљаде туриста.
Кућа на врху планине, којом је камуфлиран један од улаза у подземни град, опустошена као да је кроз њу прошао цунами. Остали само голи зидови.
Планина Велики Виторог налази се у југозападном делу БиХ, на граници између континенталне и средоземне климе.
По Дејтонском споразуму врх планине, њене источне, североисточне и југоисточне падине припале су Републици Српској и општинама Шипово и Купрес, док западне, југозападне и северозападне падине припадају Федерацији БиХ и општини Гламоч. Делови који припадају Републици Српској су прекривени густом смрчовом и јеловом шумом, док је други део планине бескрајни каменити пашњак, на којем скоро и нема дрвећа.
Планина је некад била прекривена катунима и стадима оваца, које су се „хиљадиле“, а данас њоме „газдују“ ветрови и дивље звери. Људи су отишли у потрази за „бољим“ животом, њихове штале и куће уништили су пажари, а планину посећују само планинари и њени некадашњи становници, који понекад дођу да посете завичај.
У ХРВАТСКОЈ У ЈУЛУ ОШТЕЋЕНО 100 ВОЗИЛА СА СРПСКИМ ТАБЛИЦАМА: Званичници забринути, далеко је "лепа њихова" од Европске Уније
ХАОС У ХРВАТСКОЈ, ПРЕТИ ЗАРАЗА ОД ФЕКАЛИЈА: Пола плажа је затворено, бродови загађују море!
ХРВАТСКА И ЗВАНИЧНО ПРИЗНАЛА ДА ЈЕ ТЕСЛА СРБИН, а њихова министарка се налупала за медаљу!
До врха планине воде макадамски путеви из Гламоча, преко Прибеље и из Шипова, преко Стројица, а испред некадашњег војног објекта избетониран је простор за спуштање хеликоптера.
Док смо ми направили лепе фотографије, појели пршут који нам је спремио мој отац Зарија и попили као лед ледено бањалучко пиво „Нектар“, сунце је нестало са хоризонта изнад Гламоча, у тело је почела да се увлачи хладноћа, па смо кренули назад.
Да би нам силазак био занимљивији, одлучили смо да се вратимо другим путем. Право са врха планине кроз шуму према Јању и Стројицама, да би после тридесетак минута, негде близу Перине косе, избили на цесту која води у Шеменовце.
БОНУС ВИДЕО: Ако би ЦЕО СВЕТ стао у једну зграду, овако би нам ИЗГЛЕДАЛЕ КОМШИЈЕ: 13 без воде, 25 без мобилног и већина са 200 динара дневно (ВИДЕО)
