PRESUDA Haškog suda od koje Hrvatska DRHTI: JEDNA STVAR ih brine više od života njihovih OPTUŽENIH
Zabrinutost u Zagrebu
Hrvatsku politiku interesuje samo jedan aspekt predstojeće presude liderima tzv. Hrvatske Republike Herceg-Bosne - hoće li ono što je u prvostepenoj presudi rečeno o "udruženom zločinačkom poduhvatu" opstati i u njenoj konačnoj varijanti, izjavio je politički analitičar iz Zagreba Davor Đenero.
Pročitajte i:
- Bugarska pravoslavna crkva prihvatila MAJČINSTVO nad makedonskom: Zoran Zaev PRESREĆAN
- Nepoznati ljudi upali u makedonski parlament: Prebijeni novinari i poslanici, uhapšen bivši ministar
- Sulude odluke Hrvata: Za selo im treba grobar, ali ne treba da zna da kopa rake, već nešto skroz APSURDNO (VIDEO)
Pred odluku Žalbenog veća Haškog tribunala o sudbini šestorice visokih političkih i vojnih funkcionera nekadašnje Herceg-Bosne, u Hrvatskoj se forsira stav da treba da budu oslobođeni, kao i da treba ukinuti presudu o međudržavnoj agresiji i udruženom zločinačkom poduhvatu.
Nakon što je Žalbeno veće, sa predsedavajućim sudijom Teodorom Meronom na čelu, na zaprepaštenje pravne struke, potpuno oslobodilo hrvatske generale bilo kakve odgovornosti za ubistva i proterivanje Srba, hrvatska politika želi da sasvim "očisti" i svoju politiku vojnog uplitanja u BiH.
Bivši lideri Herceg-Bosne Slobodan Praljak, Jadranko Prlić, Valentin Ćorić, Bruno Stojić, Milivoj Petković i Berislav Pušić su, prema stavu većine hrvatskih medija, "heroji domovinskog rata".
Komentarišući izjavu predsednice Hrvatske Kolinde Grabar-Kitarović da će Haški sud izgubiti kredibilitet ukoliko se u pravosnažnoj presudi potvrdi postojanje „udruženog zločinačkog poduhvata“ izvršni direktor Helsinškog odbora za ljudska prava Branko Todorović ukazuje za Dojče vele da je ta izjava izazvala niz reakcija, pre svega bošnjačkih zvaničnika, koji su se pitali “kako to da predsednica susedne zemlje toliko brine o šestorici državljana BiH”, pa do otvaranja pitanja tužbe BiH protiv Hrvatske, zbog "agresije" na BiH.
Prema njegovim rečima, izricanje pravosnažne presude "Prliću i ostalima" ponovo će otvoriti polemike o tome da li presude doprinose pomirenju ili izazivaju još dublje podele, a biće otvorena i pitanja satisfakcije za žrtve koje se najčešće gube iz vida.
Bivši predsednik Vlade Hrvatske zajednice Herceg-Bosne Jadranko Prlić osuđen je na 25 godina zatvora, ministar odbrane Bruno Stojić na 20 godina, dvojica načelnika štaba Hrvatskog veća odbrane /HVO/ Slobodan Praljak i Milivoj Petković na po 20 godina, komandant Vojne policije HVO Valentin Ćorić na 16 godina, a šef Odeljenja za zarobljene Berislav Pušić na 10 godina zatvora.
Sudije Haškog tribunala zaključile su 2013. godine da je hercegovačka šestorka učestvovala u udruženom zločinačkom poduvatu sa prvim hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom, ministrom odbrane Gojkom Šuškom i generalom Jankom Bobetkom, te još nekim ljudima iz vrha Hrvatske i Herceg-Bosne.
Cilj svega toga je, prema presudi, bio "etničko čišćenje prostora Herceg-Bosne i njeno pripajanje ili stvaranje nove hrvatske republike na tom prostoru". Veće je većinom glasova odlučilo da je sukob između HVO i takozvane Armije BiH bio međunarodni, jer su se vojnici regularne Vojske Hrvatske borili zajedno sa vojnicima HVO.
U Hrvatskoj ne žele da ostanu odrednice koje je povezuju sa ratom u BiH. Stavovi o udruženom zločinačkom poduhvatu i učešću Franje Tuđmana i ostale tadašnje hrvatske političke i vojne vrhuške u ratnim dešavanjima u BiH postojali su i u prvostepenoj presudi hrvatskim generalima, ali su odlukom Žalbenog veća izbačene.
U Zagrebu se nadaju da će tako biti i ovaj put; to im je važnije od same presude "šestorci", piše Srna.
U prvostepenoj presudi liderima tzv. HRHB i njihovim saučesnicima iz Hrvatske, iznesena su tri dokaza na osnovu kojih je utvrđeno postojanje „udruženog zločinačkog poduhvata“, podseća Dojče vele.
Prvi je transkript razgovora Franje Tuđmana i lidera Hrvata iz BiH iz decembra 1991. godine na osnovu kojeg je utvrđeno da je postojala namera da se etnički očiste delovi tzv. HRHB.
Drugi je knjiga Hrvata iz BiH Ante Valente, a treći - transkript razgovora Tudjman-Praljak-Šušak iz 1992. godine o nacionalnoj bezbednosti.
Ti dokazi, kakao navodi nemački državni radio, dostavljeni su Haškom sudu za vreme predsedničkog mandata Stjepana Mesića.
