ПРЕСУДА Хашког суда од које Хрватска ДРХТИ: ЈЕДНА СТВАР их брине више од живота њихових ОПТУЖЕНИХ

Хрватску политику интересује само један аспект предстојеће пресуде лидерима тзв. Хрватске Републике Херцег-Босне - хоће ли оно што је у првостепеној пресуди речено о "удруженом злочиначком подухвату" опстати и у њеној коначној варијанти, изјавио је политички аналитичар из Загреба Давор Ђенеро.

Пред одлуку Жалбеног већа Хашког трибунала о судбини шесторице високих политичких и војних функционера некадашње Херцег-Босне, у Хрватској се форсира став да треба да буду ослобођени, као и да треба укинути пресуду о међудржавној агресији и удруженом злочиначком подухвату.

Након што је Жалбено веће, са председавајућим судијом Теодором Мероном на челу, на запрепаштење правне струке, потпуно ослободило хрватске генерале било какве одговорности за убиства и протеривање Срба, хрватска политика жели да сасвим "очисти" и своју политику војног уплитања у БиХ.

Бивши лидери Херцег-Босне Слободан Праљак, Јадранко Прлић, Валентин Ћорић, Бруно Стојић, Миливој Петковић и Берислав Пушић су, према ставу већине хрватских медија, "хероји домовинског рата".

Коментаришући изјаву председнице Хрватске Колинде Грабар-Китаровић да ће Хашки суд изгубити кредибилитет уколико се у правоснажној пресуди потврди постојање „удруженог злочиначког подухвата“ извршни директор Хелсиншког одбора за људска права Бранко Тодоровић указује за Дојче веле да је та изјава изазвала низ реакција, пре свега бошњачких званичника, који су се питали “како то да председница суседне земље толико брине о шесторици држављана БиХ”, па до отварања питања тужбе БиХ против Хрватске, због "агресије" на БиХ.

Ако Бакир крене војском на Бањалуку, па можда би и могао да дође до Зенице: Додикова порука Изетбеговићу

Према његовим речима, изрицање правоснажне пресуде "Прлићу и осталима" поново ће отворити полемике о томе да ли пресуде доприносе помирењу или изазивају још дубље поделе, а биће отворена и питања сатисфакције за жртве које се најчешће губе из вида.

Бивши председник Владе Хрватске заједнице Херцег-Босне Јадранко Прлић осуђен је на 25 година затвора, министар одбране Бруно Стојић на 20 година, двојица начелника штаба Хрватског већа одбране /ХВО/ Слободан Праљак и Миливој Петковић на по 20 година, командант Војне полиције ХВО Валентин Ћорић на 16 година, а шеф Одељења за заробљене Берислав Пушић на 10 година затвора.

Судије Хашког трибунала закључиле су 2013. године да је херцеговачка шесторка учествовала у удруженом злочиначком подувату са првим хрватским председником Фрањом Туђманом, министром одбране Гојком Шушком и генералом Јанком Бобетком, те још неким људима из врха Хрватске и Херцег-Босне.

Циљ свега тога је, према пресуди, био "етничко чишћење простора Херцег-Босне и њено припајање или стварање нове хрватске републике на том простору". Веће је већином гласова одлучило да је сукоб између ХВО и такозване Армије БиХ био међународни, јер су се војници регуларне Војске Хрватске борили заједно са војницима ХВО.

У Хрватској не желе да остану одреднице које је повезују са ратом у БиХ. Ставови о удруженом злочиначком подухвату и учешћу Фрање Туђмана и остале тадашње хрватске политичке и војне врхушке у ратним дешавањима у БиХ постојали су и у првостепеној пресуди хрватским генералима, али су одлуком Жалбеног већа избачене.

У Загребу се надају да ће тако бити и овај пут; то им је важније од саме пресуде "шесторци", пише Срна.

У првостепеној пресуди лидерима тзв. ХРХБ и њиховим саучесницима из Хрватске, изнесена су три доказа на основу којих је утврђено постојање „удруженог злочиначког подухвата“, подсећа Дојче веле.

Бивши хрватски министар одбране Котромановић признао да је зољом пуцао на возило Ратка Младића 1991. године

Први је транскрипт разговора Фрање Туђмана и лидера Хрвата из БиХ из децембра 1991. године на основу којег је утврђено да је постојала намера да се етнички очисте делови тзв. ХРХБ.

Други је књига Хрвата из БиХ Анте Валенте, а трећи - транскрипт разговора Туђман-Праљак-Шушак из 1992. године о националној безбедности.

Ти докази, какао наводи немачки државни радио, достављени су Хашком суду за време председничког мандата Стјепана Месића.