Ispravka: Kristijan Šmit nije "nelegalno izabrani" visoki predstavnik
Visoki predstavnik ponovo je "mahao" i aktiviranjem Bonskih ovlašćenja
Članak koji je prvobitno bio objavljen na našem portalu sadržao je odrednicu da je Kristijan Šmit nelegalno izabrani visoki predstavnik, što se na osnovu analize portala raskrinkavanje.ba pokazalo kao netačno, te je u skladu sa tom analizom tekst i promenjen.
Činjenice
Upravni odbor Vijeća za provedbu mira imenovao je Kristijana Šmita za novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini 27.5.2021. godine, nakon što je prethodni visoki predstavnik Valentin Incko podneo ostavku. Ostavka je stupila na snagu 1.8.2021. godine, a Šmit je zvanično preuzeo funkciju istog dana, uprkos negodovanju zvaničnika iz Republike Srpske.
Iako Šmitovo imenovanje nije potvrdilo Veće sigurnosti UN-a, ali je objašnjeno da to Šmita ne čini nelegitimnim niti “nelegalno izabranim”, jer to nije uslov za imenovanje visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH.
IZMENJENA VEST
U akciji "lomljenja kolena" Republici Srpskoj, a kako bi skrojili Bosnu i Hercegovinu po svojoj i meri Bošnjaka, deo međunarodne zajednice, osim sankcija, sada preti i da će Banjaluci zavrnuti dotok novca iz međunarodnih finansijskih institucija.
Za plasiranje novih kaznenih mera i ovog puta bio je zadužen visoki predstavnik Kristijan Šmit, kojeg Srpska ne priznaje i koji nema mandat Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za obavljanje ove funkcije. Tako je Šmit opet napao srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, za koga je rekao da je "prekoračio liniju retoričkog potpirivanja vatre, poništavajući odluke visokog predstavnika i ne priznajući Ustavni sud BiH".
- Znam da Dodiku hitno treba novac. Sa MMF, Svetskom bankom, EBRD uspešno radim na tome da Dodik novac dobije samo pod strogim uslovima - zapretio je Šmit, najavljujući ovu meru kao reakciju na to što je Narodna skupština u Banjaluci donela odluku o vraćanju nadležnosti Srpskoj u nizu oblasti, od pravosuđa do odbrane.
Iako Šmit ovu kaznenu politiku predstavlja kao disciplinovanje neposlušnih političara iz Srpske, koje pride još optužuje i za korupciju, sigurno je da bi, ukoliko bi se Srpskoj uskratila sredstva iz međunarodnih finansijskih institucija, najveći teret podneli građani iz RS i cele BiH.
Visoki predstavnik ponovo je "mahao" i aktiviranjem Bonskih ovlašćenja, koja uključuju i smenu političara koji krše "Dejton", ali, dodao je, "iz najubojitijeg topa ne smemo da pucamo sve dok postoje druga sredstva".
Međutim, paradoksalno, upravo su predstavnici međunarodne zajednice pa i visoki predstavnik Šmit ti koji uporno krše Dejtonski sporazum i Ustav BiH, negirajući ravnopravnost tri konstitutivna naroda. Šmit, s druge strane, uporno ponavlja da međunarodna zajednica mora da deluje "pre nego što dođe do raspada BiH", iako ovakvom svojom politikom upravo i sam vodi ka tome.
Na to je u ponedeljak ukazao i poslanik SNSD u Narodnoj skupštini RS Srđan Mazalica, koji je naveo da se "BiH raspala, samo što to Bošnjacima još niko nije saopštio", i istakao da davati doprinos opstanku BiH znači protiviti se zakonu prirode.
Milenko Krajišnik, predsednik Fiskalnog saveta RS, kaže da Šmit uzalud šalje zapaljive izjave iz oblasti finansija, jer on nije zadužen za tu oblast, ni za BiH ni za RS:
- Šmit nema nadležnosti u oblasti međunarodnog finansiranja, a posebno se to odnosi na nadzor nad radom međunarodnih finansijskih institucija. Njegove poruke liče na pretnje, ali na sreću za Republiku Srpsku, nemaju nikakvo uporište jer je RS ekonomski stabilna i redovno servisira sve svoje finansijke obaveze. Novca u svetu ima i više nego dovoljno. Posebno nakon, kako ih Amerikanci zovu, kvantitativnih olakšica ili dodatnog štampanja novca. Veliki igrači su štampali novac kako bi prevazišli problem sa korona-krizom.
Krajišnik objašnjava da Srpska može da obezbedi dovoljna finansijka sredstva iz mnogih međunarodnih finasijskih krugova, ali ne vidi razlog ni da MMF zaobilazi Srpsku.
U pritiscima na Dodika i Banjaluku, aktivno su se uključili i Britanci, čiji novi specijalni predstavnik za Zapadni Balkan ser Stjuart Pič, između ostalog, ima zadatak da pomogne Šmitu da natera RS da odustane od vraćanja ingerencija:
- Ciljevi dolaska Piča su jasno definisani - uspostavljanje demokratije, ljudskih prava, pitanje navodnog genocida u Srebrenici, pomirenja, unapređenje dijaloga Srba i Albanaca... To je široka paleta pitanja. Pritisci na Srbiju, Srpsku i srpski narod svakim danom će se sve više usložnjavati. Jedna olakšavajuća okolnost je da svet danas nije onakav kakav je bio 2000. ili početkom devedesetih, odnos snaga se promenio - kaže istoričar, profesor Aleksandar Rastović.
