SILOVATELJ TRAŽI RODITELJSKA PRAVA OSAM GODINA POSLE GNUSNOG ČINA: Stanodavac napastvovao ženu, ona rodila dete
Užas o kojem bruji Hrvatska
Slučaj žene iz Zagreba koju je 2014. godine silovao tadašnji stanodavac koji je zbog toga osuđen na jedinstvenu kaznu od devet godina zatvora i biološki je otac njenog deteta, kako je ustanovljeno u krivičnom postupku, i koji se sada obratio pravobraniteljki za decu za asistenciju u ostvarivanju svojih prava zgrozio je žrtvu, njenu advokaticu Jadranku Olivari-Jirasek koja je zastupa u postupku za naknadu štete, ali i advokatice za zaštitu ženskih prava.
BIZARNA FOTOGRAFIJA RASPAMETILA REGION: Mladenci iz Hrvatske se slikali ispred spomenika JEZIVOM zločinu (FOTO)
"NA TERENU SU HITNE SLUŽBE" Muškarac teško povređen pri padu paraglajdera, užas u Hrvatskoj
"MILE LOPOVE, MILE ODLAZI" Novi protest u Banjaluci protiv pobede Dodika (VIDEO)
Advokatice Teuta Palčić i Ines Bojić rekle su kako biološkog oca deteta ništa osim zakonskih rokova ne sprečava da pokrene sudski postupak za utvrđivanje očinstva uprkos tome što je majka devojčice sada njen samostalni staratelj.
Sagovornice Jutarnjeg lista istakle su kako bi takve očeve, ako su deca začeta silovanjem, i zakonski trebalo onemogućiti u priznavanju roditeljstva. Slično smatra i advokat Branko Šerić.
- Apsolutno. Pročitao sam članak i u dugogodišnjoj praksi nikad se nisam susreo sa nečim sličnim. Ako je jedno od osnovnih načela krivičnog postupka da niko od izvršenja krivičnog dela ne može da ostvaruje nikakve povlastice, pa na primer niko ne može da zadrži dobit ostvarenu krivičnim delom, to načelo trebalo bi da se primeni i u ovom slučaju. Jer, bez sumnje je pravosnažno dokazano da je biološki otac to postao silovanjem, za šta je i osuđen. Ovde se radi o sukobu roditeljskog prava, koje on formalno-pravno zapravo nije ni ostvario, i tog načela krivičnog prava. Ovakva situacija može vrlo jednostavno da se reši - u krivičnom zakonu treba da piše da neko ko je biološki otac deteta začetog silovanjem i za to pravosnažno osuđen ne može ostvarivati nikakvo pravo koje bi mu eventualno moglo pripadati po nekom drugom zakonu, pa tako i porodičnom.
Advokatica Sanja Bezbradica-Jelavić koja često zastupa žene žrtve nasilja u porodici na celi slučaj gleda ovako:
- U konkretnom slučaju stručnjaci su dužni i ovlašćeni da preuzmu aktivnu poziciju vezano za postupanje lišenja roditeljskog staranja ako je takva želja majke i deteta. Očekujem da će oragni državne vlasti uraditi sve što im je obaveza i što proizlazi iz nacionalnih propisa, da će primeniti članak 31. istanbulske konvencije, koji treba neposredno da se primeni na ovaj slučaj ako otac počne da traži ostvarivanje kontakata s detetom. Uostalom, i Ustav člankom 64. obavezuje sve stručnjake da takve kontakte zabrane rukovodeći se najboljim interesima deteta, ali i pravom majke na dostojanstven život bez bilo kakve strukturalne reviktimizacije do koje može doći.
Advokatica Bezbradica-Jelavić dodaje da bi svaki nehuman pristup prema majci i detetu doveo do povrede sigurnosti iz članka 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima i do povrede članka 8. iste konvencije, koji štiti pravo na privatni i porodični život.
Kako ceo slučaj vidi i treba li intervenisati u propise Jutarnji list je pitao i profesorku Aleksandru Korać Graovac sa katedre za porodično pravo zagrebačkog Pravnog fakulteta.
- Ovakve mučne priče izazivaju u prvom trenutku opravdano čuđenje kako je moguće da silovatelj postane "tata". Zaista, Porodični zakon omogućava utvrđivanje očinstva svakome, pa i silovatelju, jer primenjuje obavezu iz Konvencije o pravima deteta da je pravo deteta znati od koga potiče, ako je to moguće. Silovatelj može pokušati da prizna očinstvo, no jasno je da u ovom slučaju majka neće dati pristanak na priznanje, pa mu preostaje sudski postupak. Ali, to ne znači da će ostvarivati prava iz roditeljskog staranja. Sud mora u odluci o utvrđivanju očinstva odrediti s kojim roditeljem će dete živeti, odnosno koji će ga roditelj izdržavati (u ovom slučaju najverovatnije s majkom), a lične odnose može zabraniti ako utvrdi da su suprotni dobrobiti deteta. Sud može izreći i meru zabrane neovlašćenog približavanja detetu, a važno je da može odrediti da majka samostalno ostvaruje roditeljsko staranje i tako u tome onemogućiti oca. Ako u međuvremenu majčin muž usvoji dete, nakon usvajanja više neće biti moguće osporavati niti utvrđivati očinstvo. Ali, hoće li ga ili neće moći usvojiti te koliko će postupak usvojanja trajati zavisi od Centra za socijalnu zaštitu kao i da li je već pokrenut postupak za utvrđivanje očinstva. Zasigurno utvrđivanje očinstva silovatelja vređa osećaje majke, što izaziva ogorčenje. No, to nužno ne mora biti uvek protivno dobrobiti deteta jer dete stiče neka prava prema biološkom ocu (izdržavanje, nasleđivanje), a obezbeđuje mu se i pravo da zna od koga potiče. Zakoni se pišu tako da mogu da se primene na svaku životnu situaciju, pa i na ovu, stoga mislim da nije potrebno menjati propise, pod uslovom da sud i Centar za socijalnu zaštitu pravovremeno iskoriste zakonske instrumente kako bi zaštitili ponajpre dobrobit deteta, ali i majke kao žrtve krivičnog dela - smatra prof. Korać Graovac.
