СИЛОВАТЕЉ ТРАЖИ РОДИТЕЉСКА ПРАВА ОСАМ ГОДИНА ПОСЛЕ ГНУСНОГ ЧИНА: Станодавац напаствовао жену, она родила дете
Ужас о којем бруји Хрватска
Случај жене из Загреба коју је 2014. године силовао тадашњи станодавац који је због тога осуђен на јединствену казну од девет година затвора и биолошки је отац њеног детета, како је установљено у кривичном поступку, и који се сада обратио правобранитељки за децу за асистенцију у остваривању својих права згрозио је жртву, њену адвокатицу Јадранку Оливари-Јирасек која је заступа у поступку за накнаду штете, али и адвокатице за заштиту женских права.
БИЗАРНА ФОТОГРАФИЈА РАСПАМЕТИЛА РЕГИОН: Младенци из Хрватске се сликали испред споменика ЈЕЗИВОМ злочину (ФОТО)
"НА ТЕРЕНУ СУ ХИТНЕ СЛУЖБЕ" Мушкарац тешко повређен при паду параглајдера, ужас у Хрватској
"МИЛЕ ЛОПОВЕ, МИЛЕ ОДЛАЗИ" Нови протест у Бањалуци против победе Додика (ВИДЕО)
Адвокатице Теута Палчић и Инес Бојић рекле су како биолошког оца детета ништа осим законских рокова не спречава да покрене судски поступак за утврђивање очинства упркос томе што је мајка девојчице сада њен самостални старатељ.
Саговорнице Јутарњег листа истакле су како би такве очеве, ако су деца зачета силовањем, и законски требало онемогућити у признавању родитељства. Слично сматра и адвокат Бранко Шерић.
- Апсолутно. Прочитао сам чланак и у дугогодишњој пракси никад се нисам сусрео са нечим сличним. Ако је једно од основних начела кривичног поступка да нико од извршења кривичног дела не може да остварује никакве повластице, па на пример нико не може да задржи добит остварену кривичним делом, то начело требало би да се примени и у овом случају. Јер, без сумње је правоснажно доказано да је биолошки отац то постао силовањем, за шта је и осуђен. Овде се ради о сукобу родитељског права, које он формално-правно заправо није ни остварио, и тог начела кривичног права. Оваква ситуација може врло једноставно да се реши - у кривичном закону треба да пише да неко ко је биолошки отац детета зачетог силовањем и за то правоснажно осуђен не може остваривати никакво право које би му евентуално могло припадати по неком другом закону, па тако и породичном.
Адвокатица Сања Безбрадица-Јелавић која често заступа жене жртве насиља у породици на цели случај гледа овако:
- У конкретном случају стручњаци су дужни и овлашћени да преузму активну позицију везано за поступање лишења родитељског старања ако је таква жеља мајке и детета. Очекујем да ће орагни државне власти урадити све што им је обавеза и што произлази из националних прописа, да ће применити чланак 31. истанбулске конвенције, који треба непосредно да се примени на овај случај ако отац почне да тражи остваривање контаката с дететом. Уосталом, и Устав чланком 64. обавезује све стручњаке да такве контакте забране руководећи се најбољим интересима детета, али и правом мајке на достојанствен живот без било какве структуралне ревиктимизације до које може доћи.
Адвокатица Безбрадица-Јелавић додаје да би сваки нехуман приступ према мајци и детету довео до повреде сигурности из чланка 3. Европске конвенције о људским правима и до повреде чланка 8. исте конвенције, који штити право на приватни и породични живот.
Како цео случај види и треба ли интервенисати у прописе Јутарњи лист је питао и професорку Александру Кораћ Граовац са катедре за породично право загребачког Правног факултета.
- Овакве мучне приче изазивају у првом тренутку оправдано чуђење како је могуће да силоватељ постане "тата". Заиста, Породични закон омогућава утврђивање очинства свакоме, па и силоватељу, јер примењује обавезу из Конвенције о правима детета да је право детета знати од кога потиче, ако је то могуће. Силоватељ може покушати да призна очинство, но јасно је да у овом случају мајка неће дати пристанак на признање, па му преостаје судски поступак. Али, то не значи да ће остваривати права из родитељског старања. Суд мора у одлуци о утврђивању очинства одредити с којим родитељем ће дете живети, односно који ће га родитељ издржавати (у овом случају највероватније с мајком), а личне односе може забранити ако утврди да су супротни добробити детета. Суд може изрећи и меру забране неовлашћеног приближавања детету, а важно је да може одредити да мајка самостално остварује родитељско старање и тако у томе онемогућити оца. Ако у међувремену мајчин муж усвоји дете, након усвајања више неће бити могуће оспоравати нити утврђивати очинство. Али, хоће ли га или неће моћи усвојити те колико ће поступак усвојања трајати зависи од Центра за социјалну заштиту као и да ли је већ покренут поступак за утврђивање очинства. Засигурно утврђивање очинства силоватеља вређа осећаје мајке, што изазива огорчење. Но, то нужно не мора бити увек противно добробити детета јер дете стиче нека права према биолошком оцу (издржавање, наслеђивање), а обезбеђује му се и право да зна од кога потиче. Закони се пишу тако да могу да се примене на сваку животну ситуацију, па и на ову, стога мислим да није потребно мењати прописе, под условом да суд и Центар за социјалну заштиту правовремено искористе законске инструменте како би заштитили понајпре добробит детета, али и мајке као жртве кривичног дела - сматра проф. Кораћ Граовац.
