TRIDESET GODINA OD OSAMOSTALJENJA SLOVENIJE Milan Kučan: "SFRJ je bila veštačka tvorevina, morala se raspasti"
Slovenija je na današnji dan 25. juna 1991. godine proglasila nezavisnost, zajedno sa Hrvatskom
Predsednik Slovenije u vreme osamostaljenja Milan Kučan i danas, tri decenije kasnije, kaže da je Jugoslavija bila veštačka tvorevina i da je razlaz bio neminovan zbog krize u koju je zemlja upala, te da SFRJ nije bila u stanju da u novim okolnostima potvrdi razloge za svoj opstanak.
Zbog otkaza ruskih turista, cene u Grčkoj nikad niže! Polupansion na 10 noći sa prevozom od 330€
UTOPILA SE DVA SLOVENCA U NOVIGRADU: Uzalud kupači dozivali policiju, nije im bilo spasa
VATIKAN OKREĆE GLAVU, PAPA IM DOZVOLIO: Međugorje - biznis ili su deca pre 40 godina zaista videla Gospu (FOTO/VIDEO)
Kučan u razgovoru kaže i da je Slovenija znala za opasnost i mogućnost da se zemlja raspadne na krvav način, pa je nudila predloge za mirno rešenje, dodajući da je razočaran što taj predlog nije naišao na razumevanje ni u zemlji, ni u međunarodnoj zajednici koja, tvrdi, nije shvatila šta se u suprotnom može desiti.
- Sve to se dešavalo u procesu rešavanja duboke krize u koju je upala Jugoslavija, koja je narušila međunacionalne odnose, privredni sistem, koja je tražila da se nađe novi dogovor oko pravca u kojem će se zemlja razvijati - rekao je Kučan povodom tri decenije od kada su na današnji dan, 25. juna 1991. godine, slovenački i hrvatski parlamenti doneli odluku o proglašenju nezavisnosti čime je formalno počeo raspad Jugoslavije.
Najuticajniji slovenački političar tog vremena, kaže da je razlaz zbog krize u koji je zemlja upala, ipak, bio neminovan, a da je zbog različitih interesa i pogleda, svako tražio svoj izlaz iz krize.
- Slovenci su alternativu pronašli u pravcu iskorištavanja prava na samoopredeljenje, drugi su tražili duge izlaze, imali su druge predloge, ali na kraju ipak treba uvažiti neminovnosti i činjenicu da je Jugoslavija bila vestačka tvorevina - smatra Kučan.
Prema njegovim rečima, Jugoslavija je u novim okolnostima morala da potvrdi razloge za svoj opstanak, ali to nije bila u stanju i ralzaz je bio nepohodan, ali ne da se raspadne na tako tragičan i krvav način.
Kučan kaže da, što se tiče Slovenije, oni su znali opasnost i mogućnost da se zemlja raspadne na takav, krvav način pa su nudili predloge za mirno rešenje.
- To je bio je predlog naše Skupštine u januaru 1991. godine posle slovenackog plebiscita. Predlog o mirnom razilaženju nije naišao na razumevanje niti je međunarodna zajednica shvatila zašto to predlažemo i šta se može desiti - rekao je Kučan.
Sada, posle 30 godina, nastalo je nekoliko malih država koje su bile različito uspešne na svom razvoju.
- Slovenija je išla dosta dobro privih decenija u ostavarenju svojih ciljeva i ambicija - osamostaljenje, međunarono priznavanje, ulazak u EU, ali poslednje dve, dve i po godine se razvija u pravcu u kojem se razvijaju i druge zemlje - nacionalizam i populizam, što vodi ka cilju kojem nismo težili kada smo stvarali zemlje - naveo je Kučan.
Na pitanje da li bi sve zemlje bivše SFRJ, zajedno, po ulasku u EU mogle da budu deo zajedničkog regionalnog saveza, kaže da nije realno razmišljati na taj način, ali je realno računati na vrlo tesnu saradnju koju sve razvijene zemlje moraju da grade ako su vezane istim vredostima.
Kučan kaže da često čuje zaklinjanja, i slovenačkih političara, pa i čelnika u Briselu, da sve zemlje jugoistočne Evrope što pre treba primiti u EU.
- Ali ne vidim stvarni iskorak u tom pravcu. Postoji želja ka proširenju da bi EU, onakva kakva je morala prvo da produbi svoje odnose i postane ono izvorno što je bila. Onda bi konkretnim akcijama tim zemljama trebalo da pomogne da bi mogle da uđu u pregovore za ispunjavanje tih uslova - rekao je on.
Kaže, ipak, da vidi dobru perspektivu za sve zemlje jugoistočne Evrope ako uđu u EU.
- Ako sve te zemlje uđu to će biti (naš) ram unutar kojega će se razvijati saradnja i kulturna i privredna i sportska, ali ne sa iluzijom da će se opet stvoriti neka zajednica - naveo je prvi slovenački predsednik.
Dodaje da se regionalne zajednice stvaraju oko interesa kada se interesi menjaju menja se i oblici.
- Pre svega vidim perspektivu dobre tesne saradnje koristeći dobra iskustva koje smo stekli decenijama zajedničkog života. I danas se pokazuje da svi ratovi i svi ti zločini ipak nisu mogli poništiti sve vredno što je stvoreno u SFRJ - rekao je Kučan.
Kučan kaže da i danas, tri decenije kasnije, ostaje razočaranje što njegov predlog o mirnom razlazu, sporazumom, dogovornom nije uspeo.
- Ostaje razočaranje da mi to nije uspelo, što nije uspelo sporazumom, dogovorom na miran način, Moglo je drugačije, ali šta je, tu je, treba sada videti kako se posledice razlaza mogu ublažiti - rekao je Kučan.
