ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ОД ОСАМОСТАЉЕЊА СЛОВЕНИЈЕ Милан Кучан: "СФРЈ је била вештачка творевина, морала се распасти"
Словенија је на данашњи дан 25. јуна 1991. године прогласила независност, заједно са Хрватском
Председник Словеније у време осамостаљења Милан Кучан и данас, три деценије касније, каже да је Југославија била вештачка творевина и да је разлаз био неминован због кризе у коју је земља упала, те да СФРЈ није била у стању да у новим околностима потврди разлоге за свој опстанак.
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2021/06/25/naslovna_14.png?itok=8aTevvZF)
Због отказа руских туриста, цене у Грчкој никад ниже! Полупансион на 10 ноћи са превозом од 330€
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2021/06/25/shutterstock_1208669047.jpg?itok=bd4GriBd)
УТОПИЛА СЕ ДВА СЛОВЕНЦА У НОВИГРАДУ: Узалуд купачи дозивали полицију, није им било спаса
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2021/06/25/screenshot_from_2021-06-25_11-37-36.png?itok=WuyfwEKe)
ВАТИКАН ОКРЕЋЕ ГЛАВУ, ПАПА ИМ ДОЗВОЛИО: Међугорје - бизнис или су деца пре 40 година заиста видела Госпу (ФОТО/ВИДЕО)
Кучан у разговору каже и да је Словенија знала за опасност и могућност да се земља распадне на крвав начин, па је нудила предлоге за мирно решење, додајући да је разочаран што тај предлог није наишао на разумевање ни у земљи, ни у међународној заједници која, тврди, није схватила шта се у супротном може десити.
- Све то се дешавало у процесу решавања дубоке кризе у коју је упала Југославија, која је нарушила међунационалне односе, привредни систем, која је тражила да се нађе нови договор око правца у којем ће се земља развијати - рекао је Кучан поводом три деценије од када су на данашњи дан, 25. јуна 1991. године, словеначки и хрватски парламенти донели одлуку о проглашењу независности чиме је формално почео распад Југославије.
Најутицајнији словеначки политичар тог времена, каже да је разлаз због кризе у који је земља упала, ипак, био неминован, а да је због различитих интереса и погледа, свако тражио свој излаз из кризе.
- Словенци су алтернативу пронашли у правцу искориштавања права на самоопредељење, други су тражили дуге излазе, имали су друге предлоге, али на крају ипак треба уважити неминовности и чињеницу да је Југославија била вестачка творевина - сматра Кучан.
Према његовим речима, Југославија је у новим околностима морала да потврди разлоге за свој опстанак, али то није била у стању и ралзаз је био непоходан, али не да се распадне на тако трагичан и крвав начин.
Кучан каже да, што се тиче Словеније, они су знали опасност и могућност да се земља распадне на такав, крвав начин па су нудили предлоге за мирно решење.
- То је био је предлог наше Скупштине у јануару 1991. године после словенацког плебисцита. Предлог о мирном разилажењу није наишао на разумевање нити је међународна заједница схватила зашто то предлажемо и шта се може десити - рекао је Кучан.
Сада, после 30 година, настало је неколико малих држава које су биле различито успешне на свом развоју.
- Словенија је ишла доста добро привих деценија у оставарењу својих циљева и амбиција - осамостаљење, међунароно признавање, улазак у ЕУ, али последње две, две и по године се развија у правцу у којем се развијају и друге земље - национализам и популизам, што води ка циљу којем нисмо тежили када смо стварали земље - навео је Кучан.
На питање да ли би све земље бивше СФРЈ, заједно, по уласку у ЕУ могле да буду део заједничког регионалног савеза, каже да није реално размишљати на тај начин, али је реално рачунати на врло тесну сарадњу коју све развијене земље морају да граде ако су везане истим вредостима.
Кучан каже да често чује заклињања, и словеначких политичара, па и челника у Бриселу, да све земље југоисточне Европе што пре треба примити у ЕУ.
- Али не видим стварни искорак у том правцу. Постоји жеља ка проширењу да би ЕУ, онаква каква је морала прво да продуби своје односе и постане оно изворно што је била. Онда би конкретним акцијама тим земљама требало да помогне да би могле да уђу у преговоре за испуњавање тих услова - рекао је он.
Каже, ипак, да види добру перспективу за све земље југоисточне Европе ако уђу у ЕУ.
- Ако све те земље уђу то ће бити (наш) рам унутар којега ће се развијати сарадња и културна и привредна и спортска, али не са илузијом да ће се опет створити нека заједница - навео је први словеначки председник.
Додаје да се регионалне заједнице стварају око интереса када се интереси мењају мења се и облици.
- Пре свега видим перспективу добре тесне сарадње користећи добра искуства које смо стекли деценијама заједничког живота. И данас се показује да сви ратови и сви ти злочини ипак нису могли поништити све вредно што је створено у СФРЈ - рекао је Кучан.
Кучан каже да и данас, три деценије касније, остаје разочарање што његов предлог о мирном разлазу, споразумом, договорном није успео.
- Остаје разочарање да ми то није успело, што није успело споразумом, договором на миран начин, Могло је другачије, али шта је, ту је, треба сада видети како се последице разлаза могу ублажити - рекао је Кучан.