SRLJAJU U PROPAST! Nemci BRUTALNO ocrnili generala i poručlili: Hrvati će SAMI SEBE UNIŠTITI kao Slobodan Praljak!
Nemački javni radio VDR emitovao je 53-minutni audiodokumentarac “"Samoubistvo u sudnici", koji se bavi životom i delom osuđenog ratnog zločinca Slobodana Praljka.
Autori dokumentarca koji se u nekoliko različitih termina emitovao na VDR-u su novinari Zoran Solomun i Jerko Bakotin, koji su razgovarali i s Praljkovim prijateljima iz detinjstva, kao što su Ivan Džidić i Zdenko Jelčić, novinarima koji su pratili Praljkovo ratovanje poput Ivice Đikića i ostalima.
Na početku se obrađuje Praljkovo detinjstvo u Hercegovini, gde je njegov otac Mirko bio poznat kao zloglasni pripadnik komunističke tajne policije. Doduše, Praljak ga je i u haškoj sudnici branio kao časnog i poštenog čoveka, ali špekuliše se da je očev progon hercegovačkih ustaša uticao na to da se Praljak upetlja u vojne strukture Herceg-Bosne.
"Vera te tvoja spasila": Jela imala BOLESNO DETE, otišla na grob sveštenika, a onda se desilo ČUDO
Praljkovi prijatelji opisuju kako je on početkom devedesetih doživeo veliko nacionalno buđenje i da je ratu pristupio kao avanturi. Volio je hodati po Zagrebu u svojoj uniformi i naoružan ulaziti u kafiće u kojima su se okupljali ljudi iz filmsko-pozorišnog miljea kako bi se pohvalio svojom važnošću. Praljak je prvi put okusio rat u Sunji, gde se iskazao kao motivator pa je ubrzo dobio čin generala iako nije imao nikakvu vojno obrazovanje.
Nakon što je u Hrvatskoj potpisano primirje, Praljak se brzo uputio u rodnu Hercegovinu i postao vojni zapovednik HVO-a, vojne snage koja je imala oko 50 hiljada ljudi. Pokazalo se da baš i nije u stanju zapovedati HVO-om, a njegov autoritet je posve uništila i epizoda u kojoj mu je kriminalac Mladen Naletilić Tuta pretio pištoljem.
DODIK: Histerični noćni juriš na zastavu Srpske neće me sprečiti da ona bude uvek istaknuta!
Na kraju je Praljak smenjen sa mesta zapovednika HVO-a jer nije uspeo da uvede nikakav red, ali je zato haos kojim je on formalno upravljao bio prilika za brojne strašne zločine. Beleži se i kako je lično u razgovoru s Tuđmanom i drugim funkcionerima zagovarao etničko čišćenje Bošnjaka.
Po povratku u Zagreb general Praljak se, kao i mnogi drugi domoljubi, uključio u poslovne i privatizacione vode pa je kroz očit sukob interesa kao član Nadzornog odbora Kromosa kupio po niskoj ceni izvrsnu parcelu zemljišta koja mu je kasnije dodatno omogućila bogaćenje.
Kada je reč o Praljkovoj odbrani u Hagu, značajne su reči njegove advokatice Nike Pinter, koja u dokumentarcu kaže da je Praljak odlučio svoju odbranu koncipira kao obranu zvanične hrvatske politike prema BiH pa nije ni čudo što je bio osuđen za ratne zločine kao učesnikudruženog zločinačkog pothvata sa Franjom Tuđmanom.
Dokumentarac završava rečima Ivice Đikića, koji konstatuje da se Praljak u haškoj sudnici “ponašao nezrelo, razmaženo, neozbiljno i nerazumno” i da se tako ponaša i većina Hrvata, što podržavaju i politike hrvatskih vlada, nezavisno jesu li desne ili leve.
Rezultat toga je stvaranje paranoje i iracionalnog haosa koji je za Hrvate samouništavajući, kao što je bio i za Praljka, zaključuje novinar i pisac Đikić.
