СРЉАЈУ У ПРОПАСТ! Немци БРУТАЛНО оцрнили генерала и поручлили: Хрвати ће САМИ СЕБЕ УНИШТИТИ као Слободан Праљак!
Немачки јавни радио ВДР емитовао је 53-минутни аудиодокументарац “"Самоубиство у судници", који се бави животом и делом осуђеног ратног злочинца Слободана Праљка.
Аутори документарца који се у неколико различитих термина емитовао на ВДР-у су новинари Зоран Соломун и Јерко Бакотин, који су разговарали и с Праљковим пријатељима из детињства, као што су Иван Џидић и Зденко Јелчић, новинарима који су пратили Праљково ратовање попут Ивице Ђикића и осталима.
На почетку се обрађује Праљково детињство у Херцеговини, где је његов отац Мирко био познат као злогласни припадник комунистичке тајне полиције. Додуше, Праљак га је и у хашкој судници бранио као часног и поштеног човека, али шпекулише се да је очев прогон херцеговачких усташа утицао на то да се Праљак упетља у војне структуре Херцег-Босне.
"Вера те твоја спасила": Јела имала БОЛЕСНО ДЕТЕ, отишла на гроб свештеника, а онда се десило ЧУДО
Праљкови пријатељи описују како је он почетком деведесетих доживео велико национално буђење и да је рату приступио као авантури. Волио је ходати по Загребу у својој униформи и наоружан улазити у кафиће у којима су се окупљали људи из филмско-позоришног миљеа како би се похвалио својом важношћу. Праљак је први пут окусио рат у Суњи, где се исказао као мотиватор па је убрзо добио чин генерала иако није имао никакву војно образовање.
Након што је у Хрватској потписано примирје, Праљак се брзо упутио у родну Херцеговину и постао војни заповедник ХВО-а, војне снаге која је имала око 50 хиљада људи. Показало се да баш и није у стању заповедати ХВО-ом, а његов ауторитет је посве уништила и епизода у којој му је криминалац Младен Налетилић Тута претио пиштољем.
ДОДИК: Хистерични ноћни јуриш на заставу Српске неће ме спречити да она буде увек истакнута!
На крају је Праљак смењен са места заповедника ХВО-а јер није успео да уведе никакав ред, али је зато хаос којим је он формално управљао био прилика за бројне страшне злочине. Бележи се и како је лично у разговору с Туђманом и другим функционерима заговарао етничко чишћење Бошњака.
По повратку у Загреб генерал Праљак се, као и многи други домољуби, укључио у пословне и приватизационе воде па је кроз очит сукоб интереса као члан Надзорног одбора Кромоса купио по ниској цени изврсну парцелу земљишта која му је касније додатно омогућила богаћење.
Када је реч о Праљковој одбрани у Хагу, значајне су речи његове адвокатице Нике Пинтер, која у документарцу каже да је Праљак одлучио своју одбрану конципира као обрану званичне хрватске политике према БиХ па није ни чудо што је био осуђен за ратне злочине као учесникудруженог злочиначког pothvata са Фрањом Туђманом.
Документарац завршава речима Ивице Ђикића, који констатује да се Праљак у хашкој судници “понашао незрело, размажено, неозбиљно и неразумно” и да се тако понаша и већина Хрвата, што подржавају и политике хрватских влада, независно јесу ли десне или леве.
Резултат тога је стварање параноје и ирационалног хаоса који је за Хрвате самоуништавајући, као што је био и за Праљка, закључује новинар и писац Ђикић.
