ŠTA SVE PIŠE U REZOLUCIJI O JASENOVCU? Hrvatska preti Crnoj Gori, a OVO je reakcije EU - glavno pitanje je zašto krive SRBIJU?
Rezolucija o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen usvojena je 28. juna u parlamentu Crne Gore. Izazvala je oprečne reakcije - pratila su je talasanja u Podgorici, Hrvatska već maše i preti kontramerama a Beograd je, posredno, prozvan da je umešao prste u njeno donošenje što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić demantovao.
Ukratko, podigla se velika bura oko rezolucije koju je prvo potpisalo 43 od ukupno 81 crnogorskog poslanika, a onda je rasprava o njoj uvrštena je u dnevni red Skupštine Crne Gore na predlog predsednika parlamenta Andrije Mandića.
Objašnjavajući zašto je inicirao, on je rekao da je njegova zemlja prva država na planeti koja se na ovakav način ponela prema Jasenovcu i istakao da “rezolucija nije tu da sudi”.
- Ovaj predlog koji smo dali nije okrenut ni protiv koga, osim protiv ljudskog zla i njegov smisao nije da sudi nego da približi i bolje razume saznanje da je zlo upravo zlo, bez obzira ko ga je počinio, koja strana, narod ili politika, i on nije zahtev za ispravljanje nepravde istorije. Nema pravde za žrtve, bez prava na pamćenje. Sećanje na žrtve može samo povećati solidarnost među ljudima doprinoseći većem razumevanju i toleranciji u društvu - naveo je Mandić.
Na kraju, za rezoluciju su glasala 42 poslanika:
41 "za"
1 "protiv"
0 "uzdržanih"
Prilikom glasanja poslanici Demokratske partije socijalista, Socijaldemokrata, Hrvatske građanske inicijative, Bošnjačke stranke, GP URA su napustili salu u Podgorici.
Spajić o Rezoluciji: "Šteti nam"
Sve ovo nije prošlo bez reakcija. Premijer Crne Gore Milojko Spajić nije krio nezadovoljstvo još pre njenog donošenja i to dok je još bio u Briselu.
- Šteti nam, definitivno nam ne pomaže - ocenio je za sajt "Politiko" Spajić.
Rezolucija je usvojena, a gotovo istog dana usledilo je otkazivanje posete predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela Crnoj Gori, što su mnogi protumačili odgovorom na rezoluciju. Umesto toga, Mišel je pozvao predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, koji je javno podelio istovetno mišljenje.
- Nemam dilemu da je predsednik Mišel odložio posetu Crnoj Gori zbog poslednjih dešavanja u vezi sa motivima i okolnostima usvajanja Rezolucije o Jasenovcu, i odgovornosti koju za to ima parlamentarna većina. Smatram da su politički akteri koji obavljaju najvažnije funkcije u zemlji dužni da, umesto relativizacije i izvrtanja realnosti, odgovornije pristupaju u odnosu na ono što su državni interesi Crne Gore - napisao je Milatović na društvenoj mreži "iks".
Hrvatska: Od protestne note do zabrane ulaska
Zvanični Zagreb reagovao je istog trenutka, pa su pre usvajanja poslali protestnu notu, a onda nezadovoljstvo podigli na viši nivo.
Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske je izrazio žaljenje zbog ovog poteza, a premijer Hrvatske Andrej Plenković je kazao da usvajanje Rezolucije pokazuje duboke podele u crnogorskom društvu i najavio preduzimanje mera.
Od početka nedelje su sve glasnije najave da bi Hrvatska kao članica EU mogla da blokira pristupne pregovore Crne Gore, a poslanik opozicionog "Mosta" u hrvatskom saboru Miro Bulj rekao je da je u proceduru uputio zaključak kojim bi svi poslanici u crnogorskom parlamentu, koji su glasali za rezoluciju, bili proglašeni nepoželjnima u Hrvatskoj.
Ako se to desi, ovom odlukom bi bili pogođeni:
Većina poslanika iz Pokreta Evropa sad (PES)
Svi poslanici Demokrata
Svi poslanici Socijalističke narodne partije (SNP)
Svi poslanici Nove srpske demokratije (NSD)
Svi poslanici Demokratske narodne partije (DNP)
Vučić: Srbija mora uvek da bude krivac
Vrtlog reakcija nije prošlo bez prozivke Beograda i to da je umešao prste u donošenje rezolucije, što je demantovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
- Naravno, krivac mora da bude Vučić. Ako sam ja, pošto ljudi iz Crne Gore govore da je zbog Beograda, pitam predsednika Crne Gore da li sam ih ikad pozvao i da li je moja ideja bila Rezolucija o Jasenovcu? Nijednom ih nisam pozvao, a Srbija uvek mora da bude krivac - rekao je Vučić.
Šta piše u predlogu Rezolucije o Jasenovcu
U predlogu rezolucije o Jasenovcu između ostalog, piše:
22. april se zvanično priznaje kao Dan sećanja na genocid u Jasenovcu
Pokreće se "polazeći od najviših vrednosti ustavnog poretka i opšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava"
Rezolucija je "neophodna, posebno imajući u vidu da je prema nepobitnim dokazima osnovan koncentracioni logor smrti u Jasenovcu, u kojem su u periodu od 1941. do 1945. godine mučeni i ubijani Srbi, Jevreji, Romi, Hrvati, kao i drugi narodi”
Skupština Crne Gore je „jedinstvena u osudi svih zločina na tlu naše države i bivše Jugoslavije, u izražavanju pijeteta prema svim žrtvama tih zločina, kao i u saosećanju s patnjama njihovih porodica, i potvrđuju "principijelan stav, zasnovan na domaćem i međunarodnom pravu, da odgovornost može biti isključivo individualna, kao i da nijedan narod ne može biti označen kao genocidan ili zločinački”
”Skupština Crne Gore osuđuje svako poricanje genocida u Jasenovcu i poziva na očuvanje sećanja na te tragične događaje kroz obrazovne programe i aktivnosti koje će sprečiti bilo kakav oblik revizionizma
