ШТА СВЕ ПИШЕ У РЕЗОЛУЦИЈИ О ЈАСЕНОВЦУ? Хрватска прети Црној Гори, а ОВО је реакције ЕУ - главно питање је зашто криве СРБИЈУ?
Резолуција о геноциду у систему логора Јасеновац, Дахау и Mauthauzen усвојена је 28. јуна у парламенту Црне Горе. Изазвала је опречне реакције - пратила су је таласања у Подгорици, Хрватска већ маше и прети контрамерама а Београд је, посредно, прозван да је умешао прсте у њено доношење што је председник Србије Александар Вучић демантовао.
Укратко, подигла се велика бура око резолуције коју је прво потписало 43 од укупно 81 црногорског посланика, а онда је расправа о њој уврштена је у дневни ред Скупштине Црне Горе на предлог председника парламента Андрије Мандића.
Објашњавајући зашто је иницирао, он је рекао да је његова земља прва држава на планети која се на овакав начин понела према Јасеновцу и истакао да “резолуција није ту да суди”.
- Овај предлог који смо дали није окренут ни против кога, осим против људског зла и његов смисао није да суди него да приближи и боље разуме сазнање да је зло управо зло, без обзира ко га је починио, која страна, народ или политика, и он није захтев за исправљање неправде историје. Нема правде за жртве, без права на памћење. Сећање на жртве може само повећати солидарност међу људима доприносећи већем разумевању и толеранцији у друштву - навео је Мандић.
На крају, за резолуцију су гласала 42 посланика:
41 "за"
1 "против"
0 "уздржаних"
Приликом гласања посланици Демократске партије социјалиста, Социјалдемократа, Хрватске грађанске иницијативе, Бошњачке странке, ГП УРА су напустили салу у Подгорици.
Спајић о Резолуцији: "Штети нам"
Све ово није прошло без реакција. Премијер Црне Горе Милојко Спајић није крио незадовољство још пре њеног доношења и то док је још био у Бриселу.
- Штети нам, дефинитивно нам не помаже - оценио је за сајт "Политико" Спајић.
Резолуција је усвојена, а готово истог дана уследило је отказивање посете председника Европског савета Шарла Мишела Црној Гори, што су многи протумачили одговором на резолуцију. Уместо тога, Мишел је позвао председника Црне Горе Јакова Милатовића, који је јавно поделио истоветно мишљење.
- Немам дилему да је председник Мишел одложио посету Црној Гори због последњих дешавања у вези са мотивима и околностима усвајања Резолуције о Јасеновцу, и одговорности коју за то има парламентарна већина. Сматрам да су политички актери који обављају најважније функције у земљи дужни да, уместо релативизације и извртања реалности, одговорније приступају у односу на оно што су државни интереси Црне Горе - написао је Милатовић на друштвеној мрежи "икс".
Хрватска: Од протестне ноте до забране уласка
Званични Загреб реаговао је истог тренутка, па су пре усвајања послали протестну ноту, а онда незадовољство подигли на виши ниво.
Министарство спољних и европских послова Хрватске је изразио жаљење због овог потеза, а премијер Хрватске Андреј Пленковић је казао да усвајање Резолуције показује дубоке поделе у црногорском друштву и најавио предузимање мера.
Од почетка недеље су све гласније најаве да би Хрватска као чланица ЕУ могла да блокира приступне преговоре Црне Горе, а посланик опозиционог "Моста" у хрватском сабору Миро Буљ рекао је да је у процедуру упутио закључак којим би сви посланици у црногорском парламенту, који су гласали за резолуцију, били проглашени непожељнима у Хрватској.
Ако се то деси, овом одлуком би били погођени:
Већина посланика из Покрета Европа сад (ПЕС)
Сви посланици Демократа
Сви посланици Социјалистичке народне партије (СНП)
Сви посланици Нове српске демократије (НСД)
Сви посланици Демократске народне партије (ДНП)
Вучић: Србија мора увек да буде кривац
Вртлог реакција није прошло без прозивке Београда и то да је умешао прсте у доношење резолуције, што је демантовао председник Србије Александар Вучић.
- Наравно, кривац мора да буде Вучић. Ако сам ја, пошто људи из Црне Горе говоре да је због Београда, питам председника Црне Горе да ли сам их икад позвао и да ли је моја идеја била Резолуција о Јасеновцу? Ниједном их нисам позвао, а Србија увек мора да буде кривац - рекао је Вучић.
Шта пише у предлогу Резолуције о Јасеновцу
У предлогу резолуције о Јасеновцу између осталог, пише:
22. април се званично признаје као Дан сећања на геноцид у Јасеновцу
Покреће се "полазећи од највиших вредности уставног поретка и опште прихваћених правила међународног права"
Резолуција је "неопходна, посебно имајући у виду да је према непобитним доказима основан концентрациони логор смрти у Јасеновцу, у којем су у периоду од 1941. до 1945. године мучени и убијани Срби, Јевреји, Роми, Хрвати, као и други народи”
Скупштина Црне Горе је „јединствена у осуди свих злочина на тлу наше државе и бивше Југославије, у изражавању пијетета према свим жртвама тих злочина, као и у саосећању с патњама њихових породица, и потврђују "принципијелан став, заснован на домаћем и међународном праву, да одговорност може бити искључиво индивидуална, као и да ниједан народ не може бити означен као геноцидан или злочиначки”
”Скупштина Црне Горе осуђује свако порицање геноцида у Јасеновцу и позива на очување сећања на те трагичне догађаје кроз образовне програме и активности које ће спречити било какав облик ревизионизма
