JOŠ JE ZARAZNIJI SOJ! PODVARIJANTA KOJA BI MOGLA DA IZAZOVE TALAS "DVOGRBE KAMILE"! Panika u regionu, STELT-OMIKRON potvrđen u komšiluku
"Stelt-omikron" na granici sa Srbijom, da li nam preti opasnost od novog soja?
Visoko prenosiva omikron varijanta korona virusa čiji je najčešći oblik poznat kao BA.1, sada čini skoro sve infekcije kovida na globalnom nivou, a prvi slučaj je u ponedeljak potvrđen i u Hrvatskoj.
KOME SE PREPORUČUJE ČETVRTA DOZA: Direktorka Batuta "Očekujemo najveći udar omikrona u narednih deset dana"
PRELEŽALI STE KOVID, ALI IMATE TEST IZ PRIVATNE LABORATORIJE? Evo kako da dođete do zelenog sertifikata
SITUACIJA JE OZBILJNA, DR TIODOROVIĆ ZABRINUT: Komplikacije povećane i kod dece, februar će biti KRITIČAN
Iako su slučajevi zaraza već dostigli vrhunac u nekim zemljama, naučnici sada prate porast slučajeva uzrokovanih "sestrom" omikrona, poznatom kao BA.2, koja počinje da nadmašuje BA.1 u delovima Evrope i Azije.
Ovo do sada znamo o novoj podvarijanti.
"Stelt" podvarijanta
Globalno gledano, BA.1 čini 98,8% sekvenciranih slučajeva koji su dostavljeni javnoj bazi podataka za praćenje virusa GISAID od 25. januara. Međutim, nekoliko zemalja izveštava o nedavnom povećanju slučajeva BA.2, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).
Pored BA.1 i BA.2, SZO navodi još dve podvarijante, bliske rođake omikrona - BA.1.1.529 i BA.3. Svi su genetski blisko povezani, ali svaki soj ima mutacije koje bi mogle da promene njihovo ponašanje, piše "Gardijan".
Trevor Bedford, računarski virolog u Centru Fred Hačinson u SAD, pratio je evoluciju Sars-CoV-2. U petak je na Tviteru napisao da BA.2 predstavlja otprilike 82% slučajeva u Danskoj, 9% u Velikoj Britaniji i 8% u Americi. Svoju analizu je zasnovao na sekvencioniranju podataka iz baze podataka GISAID i broja slučajeva iz projekta Naš svet u podacima na Univerzitetu Oksford u Velikoj Britaniji.
BA.1 verziju omikrona je nešto lakše pratiti nego prethodne varijante. To je zato što soju BA.1 nedostaje jedan od tri ciljna gena koji se koriste pri PCR testiranju. Pretpostavlja se da su slučajevi ifekcija koji pokazuju ovaj obrazac uzrokovani BA.1.
BA.2, ponekad poznat kao "stelt" podvarijanta, nema isti nedostajući gen. Umesto toga, naučnici ga prate na isti način na kao i prethodne varijante, uključujući deltu - praćenjem broja genoma virusa koji su dostavljeni javnim bazama podataka kao što je GISAID.
Još zarazniji soj
Neki rani izveštaji ukazuju da je BA.2 možda čak i zarazniji od već izuzetno zaraznog BA.1, ali za sada nema dokaza da je veća verovatnoća da će izbeći zaštitu koju pruža vakcina.
Danski zdravstveni zvaničnici procenjuju da BA.2 može biti 1,5 puta prenosiviji od BA.1, na osnovu preliminarnih podataka, iako verovatno ne izaziva težu bolest.
U Engleskoj, preliminarna analiza praćenja kontakata od 27. decembra do 11. januara koju je izvršila nacionalna Agencija za zdravstvenu bezbednost, sugeriše da je prenos u domaćinstvu veći među kontaktima ljudi zaraženih BA.2 (13,4%) u poređenju sa drugim slučajevima omikrona (10,3%) . Agencija nije pronašla dokaze o razlici u efikasnosti vakcine.
Кritično pitanje je da li će ljudi koji su bili zaraženi u talasu BA.1 varijante biti zaštićeni od BA.2, rekao je dr Egon Ozer, stručnjak za zarazne bolesti na Medicinskom fakultetu Univerziteta Nortvestern Fejnberg u Čikagu. To zabrinjava Dance, pošto su u zemlji neka mesta koja su imala visok broj slučajeva BA.1 prijavljivala sve veći broj slučajeva BA.2, rekao je on.
Ako prethodna infekcija BA.1 ne štiti od BA.2, to bi moglo da uzrokuje talas "dvogrbe kamile“.
- Prerano je znati da li će se to dogoditi - rekao je Ozer.
Dobra vest je, kaže, to što vakcine i busteri i dalje "drže ljude van bolnice i sprečavaju smrtne slučajeve“.
Gde je BA.2 najzastupljeniji?
Profesor Sešadri Vasan, istraživač vakcine protiv kovida iz Australijske agencije za nauku, CSIRO, rekao je da je analiza GISAID-a pokazala da je od 27. januara prijavljeno 10.811 sekvenci BA.2 iz celog sveta, ali 90 % sekvenci dolazi iz tri zemlje: Danske (8.357), Indije (711) i Velike Britanije (607).
- Do sada, dokazi naših kolega u Danskoj pokazuju da, iako bi ova podvarijanta mogla brže da se širi, nema dokaza da izaziva ozbiljnije simptome. Zbog toga je važno da ostanemo mirni i da nastavimo sa postojećim merama kao što su vakcinisanje i pridržavanje socijalnog distanciranja, maski i lokalnih smernica - rekao je on.
