PREDSEDNIK OPŠTINE BUDVA CAREVIĆ "Crna Gora da vrati Sveti Stefan Karađorđevićima - ako hoće tuđe, morali bi da plate"
Karađorđevići, kako se navodi, potražuju vilu Miločer sa okolinom, uključujući i parcele na Svetom Stefanu, dvorac "Leskovac" u Rijeci Crnojevića i kuća na Cetinju.
Država Crna Gora mora da vrati Sveti Stefan porodici Karađorđević, jer je to imovina koju je bespravno oduzela, kazao je predsednik Opštine Budva, Marko Bato Carević.
KOMŠIJE U VELIKOM PROBLEMU: Oglasio se ministar zdravlja, prisutna su dva, tri soja korone
BESNI POŽAR NA KILOMETAR DO NACIONALNOG PARKA TARA: Srpska digla helikoptere, izbacili šest tona vode!
VATROGASCI NEMOĆNI, MOLE ZA POMOĆ: Strašan požar kod Kupresa, brda gore satima (FOTO/VIDEO)
On je to izjavio komentarišući pravnu bitku za Sveti Stefan koju vodi porodica Karađorđević koja je 7. aprila 2005. godine podnela zahtev za povraćaj imovine koju su, kako tvrde, posedovali u Crnoj Gori, a koja im je konfiskovana 1947. godine.
Karađorđevići, kako se navodi, potražuju vilu Miločer sa okolinom, uključujući i parcele na Svetom Stefanu, dvorac "Leskovac" u Rijeci Crnojevića i kuća na Cetinju.
- Karađorđevići vode postupak protiv države i oni će dokazati da je imovina na Miločeru njihova, ali taj proces se odvija mimo opštine Budva. Karađorđevići traže da im se vrati njihova imovina, a ne traže naknadu štete. Manje je bitno koliko to sve vredi, oni samo hoće svoju imovinu nazad, to im pripada po zakonu. U svakoj ozbiljnoj državi koja kuca na vrata EU, u predpristupnim pregovorima se kaže da je vladavina prava zagarantovana, pa zato treba biti pravedan - kazao je Carević i dodao: Karađorđeviće pojedini gledaju kao okupatore i ne žele da im vrate ono što im pripada. Ipak, ako je država zainteresovana da zadrži tuđe, onda treba pošteno da im plati.
Građanima u CG najmiliji Njegoš, Tito i SFRJ
Većina građana Crne Gore želi građansku i sekularnu državu, najznačajnija istorijska ličnost je za većinu Petar Drugi Petrović Njegoš, a sledi Kralj Nikola, pokazalo je istraživanje koje je sprovela agencija Damar povodom 80 godina od Trinaestojulskog ustanka.
Da je Trinaestojulski ustanak bio komunistički smatra 30 odsto ispitanika, 38 odsto smatra da je bio opštenarodni, a 21 odsto njih je kazalo da ne zna. Da je Njegoš najznačija ličnost u istoriji Crne Gore misli 25,6 odsto ispitanih, kralj Nikola je na drugom mestu sa 19,5 odsto, a Petar Prvi na trećem sa 18,7 odsto podrške ispitanika.
Nešto više od 10 odsto opredelilo se za Josipa Broza Tita, 6,7 misli da je to Sveti Sava, 2,3 Knjaz Danilo, a 1,7 odsto smatra da je to Aleksandra Karađorđević.
Rangirane su i ličnosti koje su bile akteri Drugog svetskog rata, a od njih najveću pozitivnu ocenu dobio Tito, i to na skali od 1 negativno do 5 pozitivno - 3,99, Ljubo Ćupić 3,84, Stana Tomašević 3,48, Krsto Zrnov Popović i Blažo Jovanović 3,45, Sava Kovačević 3,44, Peko Dapčević 3,31, Milovan Đilas 3,09. Najmanju prosečnu ocenu imaju Draža Mihajlović 2,75 i Pavle Đurišić 2,63.
Da je Crna Gora građanska država smatra skoro 90 odsto ispitanika, ali i njih skoro 70 odsto smatra, da ona treba da je sekularna država. Gotovo a 54 odsto ispitanih smatra da četnički pokret nije antifašistički, a 58 odsto je protiv podizanja spomenika četnicima. Prezenterei istraživanja kažu da je zabrinjavajuće to što je 27,4 odsto ispitanika odgovorilo da ne zna, a 18,9 procenata misli da je četnički pokret antifašistički.
Istraživanje Damara pokazalo je da većina građana Crne Gore 68,2 odsto smatra da je period Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) bilo doba napretka za tu državu.
Polovina ispitanih, 50,8 odsto smatra da je Podgorička skupština bila čin agresije kojim je Crna Gora izgubila nezavisnost, dok njih 37 procenata misli da je to bio izraz volje naroda za ujedinjenjem. Na pitanje kakav je za Crnu Goru bio period Kraljevine Srba, Hrvata Slovenaca/Jugoslavije, njih 29,7 odsto smatra da je to doba razvoja, 28,9 stagnacije, a 32,3 nazadovanja. Istraživanje je rađeno od 3. do 10. juna, na uzorku od 1.007 anketiranih, rekao je na konerenciji za novinare direktor Damara Vuk Čađenović, preneo je Tanjug podgoričke Vijesti.
