TEŽAK ŽIVOT SRBA U VUKOVARU: Mladi ili menjaju imena i prezimena ili sreću traže u Irskoj
Dvadeset i pet godina posle ratnih događanja, Vukovar je još ranjeni grad. Iako je većina zgrada obnovljena i život se vratio na obale Dunava, danas je manje stanovnika nego što je pre 20 godina bilo zaposlenih.
Nedostatak posla muči i Srbe i Hrvate, pogotovo mlade, koji leti rade sezonske poslove na Jadranu, a zimi razmišljaju o preseljenju u Irsku. U gradu su još uvek "srpski" i "hrvatski" kafići, kao i škole, i sve to ukazuje da život nije do kraja normalizovan, iako je međunarodnih ekscesa mnogo manje ne go pre.
Ćirilica je "na čekanju", a kada se za "državni" posao bira između Srbina i Hrvata, gotovo po pravilu ga dobije Hrvat.
- Pitate me da li Srbi u Vukovaru žive u getu. Ne, to se ne može reći, jer nismo neka zatvorena zajednica, ali problema je toliko da za Srbe život nije ništa bolji nego što je bio pre desetak i više godina. Zapravo je gore - kaže Vukovarac Dragan Crnogorac, potpredsednik SDSS-a i novi poslanik Hrvatskog sabora.
Prošle sedmice ceo hrvatski državni vrh, pa i novi premijer Andrej Plenkovć, bio je dva dana u Vukovaru, ali sa Srbima niko nije razgovarao. Donesena je odluka da se gradu dodeli više od 10 miliona evra, ali projekti koje predlaže srpska zajednica nisu ni spomenuti.
- Mi smo premijera Plenkovića pozvali u želji da razgovaramo s njim, verujući da će ga zanimati kako žive Srbi u Vukovaru. Odgovor nismo dobili, niti smo premijera videli - naglašava Crnogorac.
Ni Dejan Drakulić, predsednik Veća srpske nacionalne manjine u Vukovaru ne vidi perspektivu za Srbe.
- Dobro je što više nema ekscesa, ali nikako nije dobro što se i dalje gleda na nacionalnost pri zapošljavanju. Time su Srbi u još lošijem položaju u gradu u kojem i onako nema posla - kaže Drakulić, ukazujući na to da Srbi, pre svega mladi, ne mogu da ostvare prava koja su im zagarantovana ustavnim zakonom, pa mnogi odlaze.
- Svima nam je cilj da što pre odemo u Irsku, jer se tamo najlakše zapošljavaju mladi ljudi. Moji drugovi su već tamo, a uskoro ću i ja na put - govori Mirko Rajičić, dvadesetogodišnjak sa završenom školom za auto-mehaničara. I njegov drug koji kaže da se zove Milenko tvrdi da perspektive za mlade Srbe u Vukovaru nema.
- Kada pišete molbu za posao, dovoljno je da napišete ime i prezime i šanse su vam mnogo manje nego mladim Hrvatima. To boli, i zato je jedino rešenje odlazak - priča Milenko, dodajući da ima onih koji razmišljaju o promeni imena i prezimena da bi lakše dobili posao.
Vukovar je iz godine u godinu sve prazniji, pa se mnogi boje da na kraju u njemu neće niko da ostane.
