Tužna sudbina: Sanji je ćerka (2) rekla da je BOLI srce, a onda joj je UMRLA na rukama!
Iskrena ispovest mame Sanje koja kida dušu
Porodica Nagi iz Hrvatske preživela je ogromnu tragediju, kada su ostali bez svoje dvogodišnje ćerkice Emanuele.
Emanuela Nagi rođena je u 31. nedelji trudnoće, ali je bila zdravo nedonošče. Predivna, vesela devojčica. Zbog spleta nesrećnih okolnosti dobila je Kavasaki bolest. Reč je o retkoj bolesti kojoj još nisu našli definitivni uzrok, ali uključuje genetsko nasleđe i faktor okoline, a može se javiti zbog imunološke reakcije na virusne i bakterijske infekcije. Manifestuje se kroz upalu zidova arterija u celom telu, uključujući koronarne arterije koje snabdevaju srčani mišić krvlju.
- Deca se uglavnom od te bolesti uspešno oporave, a tome smo se svi nadali. Međutim, Kavasaki je u njenom slučaju uznapredovao i oštetio joj srce. Imala je aneurizmu koronarnih arterija – priseća se mama Sanja Nagi (36) najtežeg razdoblja u životu.
Sve se odigralo naglo, kobne noći na ponedeljak 16. 11. 2015. godine. Inače vesela i živahna devojčica tog se jutra probudila mirnija nego inače.
- Ceo dan je želela samo da se mazi, grli i ljubi. Trčala je između mene i supruga. U svemu drugom, bio je to uobičajen dan. Nakon poslepodnevne šetnje rekla je da joj se spava. Legla sam uz nju. Probudila se oko dva ujutro i vikala: "Mama, bolja." Pitala sam gde je boli, a ona je pokazala na svoj grudni koš. Htela je da ustane iz kreveta kako bi se pomazila s našim psom, a zatim je otapkala do bake kojoj je malo bila na rukama, a potom ju je poljubila i rekla da želi natrag u krevet. Bila je u mom naručju, a onda se okrenula i zagrlila jastuk – nastavila je Sanja.
Ispovest snajke koju su jurili muž, svekar i dever: Hteli je da me skine golu, veže za drvo i zapali
Emanuela se nakon par minuta okrenula na leđa i prestala da diše.
- Uzela sam je na ruke i počela da dozivam njeno ime. Mama je zvala Hitnu. Emanuela mi je doslovno izdahnula na rukama. Hitna je brzo došla i oživljavali su je sledećih sat vremena, a potom su je odvezli u bolnicu. Tamo su je oživljavali još dva sata, ali nije uspela da se izbori. Srce je prestalo da joj kuca - priča neutešna Sanja i dodaje da su joj lekari kasnije rekli da je malena imala infarkt. Sanja i dan danas pamti svaki detalj te noći.
- U bolnici dopuštaju da se uz preminulog bude samo dva sata. Naš oproštaj je bio jako težak i bolan. Sediš uz krevet uz beživotno telo svog deteta, a suze samo teku, reči ne izlaze. Držiš na rukama to malo telo, grliš ga, ljubiš, maziš... Moliš Boga da ti je vrati. Suprug i ja nežno smo joj šapnuli da sad ide na lepše mesto gde je čekaju naši voljeni. Rekli smo joj da je onde čeka veselje i igra na velikim livadama... - prekinula je razgovor ne nalazeći snage za nastavak.
U tim trenucima u njoj se sve slomilo, a jedino o čemu je razmišljala je šta će sve propustiti. Igre u parkovima, prvi dan škole, maturu, venčanje, unuke. Život iz kojeg je grubo istrgnut njegov najvažniji deo. Emanuela je obožavala balone, pa ona i suprug svake godine 16.11. simbolično puste u nebo jedan balon, podsetnik na njihovog anđela.
