Тужна судбина: Сањи је ћерка (2) рекла да је БОЛИ срце, а онда јој је УМРЛА на рукама!
Искрена исповест маме Сање која кида душу
Породица Наги из Хрватске преживела је огромну трагедију, када су остали без своје двогодишње ћеркице Емануеле.
Емануела Наги рођена је у 31. недељи трудноће, али је била здраво недоношче. Предивна, весела девојчица. Због сплета несрећних околности добила је Кавасаки болест. Реч је о реткој болести којој још нису нашли дефинитивни узрок, али укључује генетско наслеђе и фактор околине, а може се јавити због имунолошке реакције на вирусне и бактеријске инфекције. Манифестује се кроз упалу зидова артерија у целом телу, укључујући коронарне артерије које снабдевају срчани мишић крвљу.
- Деца се углавном од те болести успешно опораве, а томе смо се сви надали. Међутим, Кавасаки је у њеном случају узнапредовао и оштетио јој срце. Имала је анеуризму коронарних артерија – присећа се мама Сања Наги (36) најтежег раздобља у животу.
Све се одиграло нагло, кобне ноћи на понедељак 16. 11. 2015. године. Иначе весела и живахна девојчица тог се јутра пробудила мирнија него иначе.
- Цео дан је желела само да се мази, грли и љуби. Трчала је између мене и супруга. У свему другом, био је то уобичајен дан. Након послеподневне шетње рекла је да јој се спава. Легла сам уз њу. Пробудила се око два ујутро и викала: "Мама, боља." Питала сам где је боли, а она је показала на свој грудни кош. Хтела је да устане из кревета како би се помазила с нашим псом, а затим је отапкала до баке којој је мало била на рукама, а потом ју је пољубила и рекла да жели натраг у кревет. Била је у мом наручју, а онда се окренула и загрлила јастук – наставила је Сања.
Исповест снајке коју су јурили муж, свекар и девер: Хтели је да ме скине голу, веже за дрво и запали
Емануела се након пар минута окренула на леђа и престала да дише.
- Узела сам је на руке и почела да дозивам њено име. Мама је звала Хитну. Емануела ми је дословно издахнула на рукама. Хитна је брзо дошла и оживљавали су је следећих сат времена, а потом су је одвезли у болницу. Тамо су је оживљавали још два сата, али није успела да се избори. Срце је престало да јој куца - прича неутешна Сања и додаје да су јој лекари касније рекли да је малена имала инфаркт. Сања и дан данас памти сваки детаљ те ноћи.
- У болници допуштају да се уз преминулог буде само два сата. Наш опроштај је био јако тежак и болан. Седиш уз кревет уз беживотно тело свог детета, а сузе само теку, речи не излазе. Држиш на рукама то мало тело, грлиш га, љубиш, мазиш... Молиш Бога да ти је врати. Супруг и ја нежно смо јој шапнули да сад иде на лепше место где је чекају наши вољени. Рекли смо јој да је онде чека весеље и игра на великим ливадама... - прекинула је разговор не налазећи снаге за наставак.
У тим тренуцима у њој се све сломило, а једино о чему је размишљала је шта ће све пропустити. Игре у парковима, први дан школе, матуру, венчање, унуке. Живот из којег је грубо истргнут његов најважнији део. Емануела је обожавала балоне, па она и супруг сваке године 16.11. симболично пусте у небо један балон, подсетник на њиховог анђела.
