U HERCEGOVINI "RASTE" LEK PROTIV KORONE? Svetski naučnici došli do zapanjujućeg otkrića
Listovi biljke slatkog pelina (Artemisia annua) uzgajani u Kentakiju, u SAD, najbolju antivirusnu aktivnost pokazali su kod ekstrakcije s čistim etanolom ili destiliranom vodom, ali i dodavanjem kafe.
Svet je u trci za pronalaskom pouzdane vakcine protiv kovida-19 - neočekivane pošasti 21. veka koja je do sada odnela više od milion života, a gotovo 35 miliona je obolelo. Za sada. Međutim, naučnici s nemačkog Instituta Max-Planck u Potsdamu istražuju kako da pomognu obolelima, kako da ih leče od korona virusa i to uz pomoć jedne "obične" lekovite biljke - slatkog pelina.
AMFILOHIJE HITNO PREBAČEN U BOLNICU! Mitropolitu temperatura ne pada, testiran je na koronu
Milo zvao na konsultacije: Krivokapić, Bečić i Abazović u četvrtak kod Đukanovića
Odgovor tačan iako nije uobičajen za đake! Jedan školarac rešio ZADATAK na "SVOJ" NAČIN! (FOTO)
Raspolažu rezultatima koji ulivaju nadu za početak kliničkih ispitivanja. Kako je već pisao DW, istraživanja su iznenadila naučnike: ekstrakti slatkog pelina aktivni su protiv SARS-CoV-2. Listovi biljke slatkog pelina (Artemisia annua) uzgajani u Kentakiju, u SAD, najbolju antivirusnu aktivnost pokazali su kod ekstrakcije s čistim etanolom ili destiliranom vodom, ali i dodavanjem kafe.
Slatki pelin protiv korone?
Petra Mihića iz Ljubinja ta vest nije posebno iznenadila. On već godinama jedini u BiH i na bio osnovi uzgaja upravo slatki pelin, višestruko lekovitu biljku koja se decenijama upotrebljavala kao lek protiv malarije, a u Hercegovini često raste i kao samonikla.
- Kada se u Hercegovini pre nekoliko godina masovno počelo saditi smilje, koje je takođe lekovita biljka, ja sam hteo da uradim nešto drugačije. Čitao sam da se u kineskoj tradiciji posebno cenio pelin u lečenju kancerogenih oboljenja i godinama istražujem kako postići najbolji kvalitet u najboljim uslovima uzgajanja ove specifične biljke. I tako je počela moja avantura s organskim uzgajanjem slatkog pelina - kaže Petar Mihić.
Ipak, koliko fitoterapija, lečenje lekovitim biljkama, ima podršku i u "zvaničnoj" medicini?
Medicina priznaje lekovitost
Dr med.spec Andrea Jurić za DW kaže da su se s mogućim pozitivnim učincima slatkog pelina u lečenju kovida- 19 lekari upoznali tokom pandemije.
- U habitusu naroda koji žive na području Hercegovine je traženje leka u pripravcima biljnog porekla kojima je Hercegovina jako bogata. Upoznata sam s činjenicom da su ljudi s ovih prostora konzumirali čaj od slatkog pelina te prijavljivali pozitivne učinke u svim fazama infekcije kovid-19. Smatram da bi bilo jako korisno provesti dodatne kliničke prospektivne studije po ovom pitanju - kaže ova epidemiologinja za DW.
Prof.dr Jasenko Karamehić, internista imunolog, jedan od vodećih u BiH i s bogatim iskustvom rada u medicinskim centrima širom sveta, kaže da "sve ima i te kako smisla".
Specifično nespecifično delovanje
- I to zato što slatki pelin deluje na malariju, a antimalarici, lekovi kao hlorokin, cidrofloroksin itd., spadaju u grupu lekova koji imaju određenu specifično-nespecifičnu aktivnost kao ramdesivir ili neki drugi retroviralni, antivirusni lekovi protiv na primer AIDS-a itd., i na kovid-19 - kaže prof. dr Karamehić za DW.
On podseća da se deo ove biljke u Aziji upotrebljava u lečenju malarije te da već godinama stanovništvo koristi njena lekovita svojstva.
- I tu je ta veza. Meni, kao imunofarmakologu to je još lakše shvatiti i vidi se da svi lekovi koji deluju na uzročnika malarije, deluju uspešno i na kovid-19. Da se razumemo, nije to specifični lek, ali jeste specifično nespecifični - znači ima određen učinak - zaključuje prof. dr Karamehić.
Dok slatki pelin, prema stavovima naučnika, potvrđuje značaj u lečenju obolelih od kovida-19, svet očajnički čeka učinkovitu vakcinu. Prema ovom bosanskohercegovačkom naučniku, ono mora bi najbolje i bez "prefiksa".
- Rekao da da treba da uzmemo najbolju vakcinu. Najučinkovitije, s najmanje neželjenih posledice i bez prefiksa rusko, kinesko, američko, britansko, tursko... Što se mene lično tiče, a radio sam širom sveta, najviše nade polažem u britansku vakcinu s Oxforda. To je evropska vakcina, ispitano dominantno na Evropljanima, koji geografski žive 'pod istim krovom', vrlo sličnom klimom i ono bi nam najbolje odgovaralo - smatra prof. dr Karamehić.
