Vuk Maraš za BORBU: Srbija će pre Crne Gore imati prosečnu zaradu 1000 evra

Konkretno, premijer je ostao čvrst u svojim ranijim obećanjima i tvrdnjama vezanim za sprovođenje ekonomskih reformi u Crnoj Gori, iako mu svakodnevno sa različitih strana stižu opomene da će svojim potezima narušiti finansijski sistem Crne Gore.

Da bismo malo bolje shvatili neke od premijerovih izjava, Borba je kontaktirala analitičara Vuka Maraša da iznese svoje viđenje premijerovih ekonomskih ciljeva i zamisli.

Premijer Milojko Spajić obećao je da će prosečna zarada u oktobru biti 1.000 evra. Kako će to, po Vašem mišljenju, uticati na finansijski sistem Crne Gore, koje su moguće posledice sprovođenja tog obećanja u delo?

"Sama činjenica da raste prosečna plata u državi je pozitivan ekonomski pokazatelj. Ipak, ključno je pitanje šta je generisalo takav rast zarada i da li je on zasnovan na rastu stvarne ekonomske aktivnosti ili je indukovan veštački. Nažalost, u Crnoj Gori se konstantno donose odluke kojima se povećavaju iznosi zarada i drugih budžetskih davanja, ali s druge strane nemamo značajno uvećanu ekonomsku aktivnost u realnom sektoru, niti imamo neke vanredne izvore prihoda. Upravo je to razlog koji kod mene izaziva zabrinutost u smislu održivosti – svaka veštački izazvana promena ima svoj rok trajanja, i često posledice znaju da budu neuporedivo gore od kratkoročnih benefita.

Uzmite za primer susednu Srbiju – iako nije donosila bilo kakve veštački indukovane poraste zarada, prosečna plata od 1.000 evra će se kod njih desiti izvesno pre nego u Crnoj Gori. S druge strane, naše konstantno uvećano davanje iz budžeta, koje nije praćeno rastom realnog sektora, dovelo je i do značajne inflacije, koja je uz sva spinovanja ipak neuporedivo veća u odnosu na prosek EU, posebno imajući u vidu nivo životnog standarda. I zbog toga, po onome što navodi Eurostat, nama je 2024. godine sa značajno uvećanim zaradama paritet kupovne moći isti kao i 2019. godine, odnosno možemo da kupimo istu količinu roba i usluga koju smo mogli da kupimo i tada, što onda i nije povećanje kvaliteta života naših građana."

Možete li nam prokomentarisati Spajićeve najave da će Vlada ograničiti marže?

"Vlada je već jednom ograničavala marže i ta akcija maltene nije dovela do bilo kakvih efekata. Mali opseg artikala, koji kao da je biran sedamdesetih ili osamdesetih godina prošlog veka, a ne 2024. godine, građanima nije doneo unapređenje životnog standarda. Zbog toga, konstantno svedočimo natpisima u medijima i društvenim mrežama koji govore o značajno skupljim namirnicama u Crnoj Gori nego u puno razvijenijim zemljama članicama EU ili zapada, koje imaju neuporedivo veći životni standard, što je prosto van svake pameti i logike. Ja bih želeo da verujem da će ovaj put ograničavanja marži biti zaista nešto od čega će građani imati koristi, a ne puki predizborni trik, kao mnogo toga do sada."

Na poslednjoj konferenciji za medije premijer Spajić potvrdio je svoje ambicije u vezi sprovođenja singapurskog modela. Da li, po Vašem mišljenju, Crna Gora ima kapaciteta i mogućnosti da sprovede tu Spajićevu ambicioznu zamisao?

"Da bismo sproveli singapurski model, vlast bi morala da se odrekne političke korupcije. Prvo, da se prekine sa praksom da upravni odbori javnih preduzeća služe za uhljebljivanje partijskih kadrova, rodbine i prijatelja od kojih dobar deo ne bi mogao da nađe bilo kakvo zaposlenje u privatnom sektoru, jer nemaju kvalifikacije. Onda, da se prekine sa punjenjem državnih kompanija i javne uprave po dubini i širini, već da se racionalizuje javna administracija. Pa da se obezbedi efikasno funkcionisanje institucija, pun pristup pravdi i mnoge druge stvari, za koje nova vlast u Crnoj Gori nije pokazala ni minimum političke volje, baš kao ni njihovi prethodnici. Upravo zbog toga, poređenje Crne Gore i Singapura je još jedna fikcija premijera u nameri da zavede građane da ga glasaju na narednim podgoričkim izborima, kao što su fikcije bila njegova obećanja o milijardi investicija iz Japana, pola milijarde investicija u Pljevljima, ili onih famoznih 1.000 novih radnih mesta u Pljevljima."

Premijer je juče naglasio da Fondu PIO neće nedostajati novca za funkcionisanje. Kakav je vaš stav po tom pitanju, da li će Vlada biti prinuđena da „upumpava“ stotine miliona godišnje da bi obezbedila normalno funkcionisanje Fonda PIO i isplatu penzija?

"Vlada će morati da upumpava značajno više sredstava u Fond PIO u odnosu na sadašnje stanje. Naime, ako Fondu uzmete polovinu prihoda koje su ostvarivali od doprinosa, a paralelno još i povećavate penzije, normalno je da će „rupa“ u budžetu Fonda PIO biti enormna. Jedini način da se to kompenzuje biće prebacivanje neuporedivo veće sume novca iz Budžeta, koji će se generisati primarno od PDV-a. Naravno, insistiranje na PDV-u znači da Vlada očekuje i porast potrošnje, što u ekonomiji znači paralelno i rast inflacije, zbog povećane tražnje. I na taj način se stvara začarani krug, zbog kojeg već sada neke od namirnica u Crnoj Gori koštaju dva, tri ili četiri puta skuplje nego u susednoj Italiji, ili recimo Nemačkoj, koja je najveća ekonomija Evropske unije."

Izvor: Srbija Danas/Borba