Вук Мараш за БОРБУ: Србија ће пре Црне Горе имати просечну зараду 1000 евра

Конкретно, премијер је остао чврст у својим ранијим обећањима и тврдњама везаним за спровођење економских реформи у Црној Гори, иако му свакодневно са различитих страна стижу опомене да ће својим потезима нарушити финансијски систем Црне Горе.

Да бисмо мало боље схватили неке од премијерових изјава, Борба је контактирала аналитичара Вука Мараша да изнесе своје виђење премијерових економских циљева и замисли.

Премијер Милојко Спајић обећао је да ће просечна зарада у октобру бити 1.000 евра. Како ће то, по Вашем мишљењу, утицати на финансијски систем Црне Горе, које су могуће последице спровођења тог обећања у дело?

"Сама чињеница да расте просечна плата у држави је позитиван економски показатељ. Ипак, кључно је питање шта је генерисало такав раст зарада и да ли је он заснован на расту стварне економске активности или је индукован вештачки. Нажалост, у Црној Гори се константно доносе одлуке којима се повећавају износи зарада и других буџетских давања, али с друге стране немамо значајно увећану економску активност у реалном сектору, нити имамо неке ванредне изворе прихода. Управо је то разлог који код мене изазива забринутост у смислу одрживости – свака вештачки изазвана промена има свој рок трајања, и често последице знају да буду неупоредиво горе од краткорочних бенефита.

Узмите за пример суседну Србију – иако није доносила било какве вештачки индуковане порасте зарада, просечна плата од 1.000 евра ће се код њих десити извесно пре него у Црној Гори. С друге стране, наше константно увећано давање из буџета, које није праћено растом реалног сектора, довело је и до значајне инфлације, која је уз сва спиновања ипак неупоредиво већа у односу на просек ЕУ, посебно имајући у виду ниво животног стандарда. И због тога, по ономе што наводи Еуростат, нама је 2024. године са значајно увећаним зарадама паритет куповне моћи исти као и 2019. године, односно можемо да купимо исту количину роба и услуга коју смо могли да купимо и тада, што онда и није повећање квалитета живота наших грађана."

Можете ли нам прокоментарисати Спајићеве најаве да ће Влада ограничити марже?

"Влада је већ једном ограничавала марже и та акција малтене није довела до било каквих ефеката. Мали опсег артикала, који као да је биран седамдесетих или осамдесетих година прошлог века, а не 2024. године, грађанима није донео унапређење животног стандарда. Због тога, константно сведочимо натписима у медијима и друштвеним мрежама који говоре о значајно скупљим намирницама у Црној Гори него у пуно развијенијим земљама чланицама ЕУ или запада, које имају неупоредиво већи животни стандард, што је просто ван сваке памети и логике. Ја бих желео да верујем да ће овај пут ограничавања маржи бити заиста нешто од чега ће грађани имати користи, а не пуки предизборни трик, као много тога до сада."

На последњој конференцији за медије премијер Спајић потврдио је своје амбиције у вези спровођења сингапурског модела. Да ли, по Вашем мишљењу, Црна Гора има капацитета и могућности да спроведе ту Спајићеву амбициозну замисао?

"Да бисмо спровели сингапурски модел, власт би морала да се одрекне политичке корупције. Прво, да се прекине са праксом да управни одбори јавних предузећа служе за ухљебљивање партијских кадрова, родбине и пријатеља од којих добар део не би могао да нађе било какво запослење у приватном сектору, јер немају квалификације. Онда, да се прекине са пуњењем државних компанија и јавне управе по дубини и ширини, већ да се рационализује јавна администрација. Па да се обезбеди ефикасно функционисање институција, пун приступ правди и многе друге ствари, за које нова власт у Црној Гори није показала ни минимум политичке воље, баш као ни њихови претходници. Управо због тога, поређење Црне Горе и Сингапура је још једна фикција премијера у намери да заведе грађане да га гласају на наредним подгоричким изборима, као што су фикције била његова обећања о милијарди инвестиција из Јапана, пола милијарде инвестиција у Пљевљима, или оних фамозних 1.000 нових радних места у Пљевљима."

Премијер је јуче нагласио да Фонду ПИО неће недостајати новца за функционисање. Какав је ваш став по том питању, да ли ће Влада бити принуђена да „упумпава“ стотине милиона годишње да би обезбедила нормално функционисање Фонда ПИО и исплату пензија?

"Влада ће морати да упумпава значајно више средстава у Фонд ПИО у односу на садашње стање. Наиме, ако Фонду узмете половину прихода које су остваривали од доприноса, а паралелно још и повећавате пензије, нормално је да ће „рупа“ у буџету Фонда ПИО бити енормна. Једини начин да се то компензује биће пребацивање неупоредиво веће суме новца из Буџета, који ће се генерисати примарно од ПДВ-а. Наравно, инсистирање на ПДВ-у значи да Влада очекује и пораст потрошње, што у економији значи паралелно и раст инфлације, због повећане тражње. И на тај начин се ствара зачарани круг, због којег већ сада неке од намирница у Црној Гори коштају два, три или четири пута скупље него у суседној Италији, или рецимо Немачкој, која је највећа економија Европске уније."

Извор: Србија Данас/Борба