POSLEDNJI TRENUCI POGINULIH U ZEMLJOTRESU: Stanko kuvao ručak, Laura želela na ples...(VIDEO)
Poslednji trenuci poginulih u zemljotresu lede krv u žilama
Hrvatska danas tuguje za sedmoro žrtava razornog potresa na Baniji. Potres jačine 6.2 po Rihteru njihove kuće nisu izdržale. Srušile su se do temelja, a životi Laure Cvijić, Franje i Marija Tomića, Dušana Bulata, Mile Jurkovića, Darka Kozića i Stanka Zeca su ugašeni.
MALI BROJ TESTIRANIH I MALI BROJ ZARAŽENIH: U Hrvatskoj preminulo 55 osoba od korone
"MORAMO DA SRUŠIMO SKORO CEO GRAD": Petrinja nepopravljivo oštećena u zemljotresu
SRAMNO! Đukanović vratio Zakon o slobodi veroispovesti na ponovno odlučivanje
Ništa toga dana nije dalo naslutiti šta se sprema. Sanirale su se štete od zemljotresa dan ranije i verovalo se da je najgore prošlo. Svi su opet krenuli za svojim poslom, pokušali da dočekaju praznike s malo veselja. Pandemija je donela već dosta tuge. Bio je utorak, tri dana pred novogodišnju noć.
Otac i sin Franjo i Mario Tomić, uobičajeno su provodili vreme, čekajući majku i suprugu Radmilu da se vrati s posla. Franjo je bio za šporetom, pripremao ručak, kuvao gulaš. U junu ove godine je otišao u penziju. Porodica je u Majske Poljane, selo kraj Gline, doselila iz Slavonije.
Sin Mario je imao zaručnicu i trebalo je da, nakon osam godina, ozvaniče vezu brakom. U 12.19 sati svet se zauvek promenio. Zemlja se zatresla tolikom silinom da nisu stigli ni da reaguju. Trospratnica se srušila kao kula od karata. Propala je u zemlju. Doslovno. Otac i sin, Franjo i Mario, ostali su ispod ruševina. Život im se ugasio u trenutku.
- Nije zato što su moji, pitajte bilo koga, bili su obojica sjajni, uvek od pomoći. Mirnog karaktera - kroz suze oca i brata opisuje Marina Tomić Šantek.
Ispod gomile cigli teško je bilo pronaći dva muškarca. Ni nekoliko bagera, s kojima su prijatelji priskočili u pomoć, nisu u ruševini pronašli Maria i Franju.
Zvali su ih na telefon, veza nije bilo. U jednom trenutku, negde među tim šutom, zazvonio je Franjin telefon. Komšije i prijatelji, njih tridesetak koliko ih se okupilo, rukama su razmicali ciglu po ciglu. Tela je locirao tek pas Gorske službe spasavanja.
- Prvo su pronašli oca, nije mu bilo pomoći. Već u sledećem trenutku pas je locirao i brata. Našli smo ga tačno na pragu sobe. Bio je još topao - uspeva da prepriča sestra i ćerka Marina. Put iznad Majske Poljane, toliko se duboko raspukao, da Marina veruje kako je kuća doslovno propala u zemlju.
- Nemoguće je da trospratnica padne na dva metra visine, koliko je od nje ostalo izvan zemlje. Uverena sam da bi se inače izvukli. Brat Mario bio je visok, vitak i okretan. Utreniran. Za vreme prvog zemljotresa, ispričala mi je majka, skočio je s kreveta i u dva koraka bio napolju. Ovo je, očigledno, bilo nešto puno drugačije – kaže.
Još je troje meštana Majske Poljane izgubilo život u zemljotresu. Dušan Bulat, Mile Jurković i Darko Kozić. Svi su oni, kao i Tomići, doselili ovde posle rata. U selu bez vode iz česme, blatnjave neasfaltirane ulice, visokih šikara - oni su pronašli dom.
Mladi Darko Kozić (20) jedan je od retkih koji su u u zadnjih 25 godina u Majske Poljane došli jer su baš tako i želeli. Vredan mladić radio je u glinskoj pilani, s 19 dignuo kredit i za porodicu kupio kuću u Majskim Poljanama. S majkom i ocem bio je tu srećan. Kupio je i automobil, ozbiljno počeo graditi život odraslog čoveka.
- Baš radan dečko. Eto, s 20 je skućio porodicu. Život ga nije mazio, ali krenulo mu je baš dobro. Sledeća želja na popisu bio mu je traktor - kaže o najboljem prijatelju, na koga je pao plafon i pomoći mu nije bilo, Hrvoje Savić.
I Stanko Zec radio je baš ono što je voleo. Iako na sredini sedme decenije, nije želeo da odustane od mesta crkvenog orguljaša. Orgulje su bile i zadnje što je za života video.
- Bili smo u crkvi, kako bismo pokupili vrednije stvari na oltarima, za koje smo se bojali zbog zemljotresa od dan ranije. Stanko je otišao da prekrije orgulje da se ne bi zaprašile. U nekom je trenutku, kasnije sam saznao da je to bilo u 12.19, usledio stravičan udar. Video sam ogroman luster kako pada s crkvenog svoda. Sve je prekrila prašina, cigle, malter... Preživeo sam. Stanko, na ogromnu žalost svih nas, nije - ispričao je Božidar Škofač iz Žažine u Opštini Lekenik, prijatelj i komšija nesrećnog Stanka. Zajedno su bili i u crkvenom horu, Božidar ga je vodio, Stanko je svirao orgulje. Iza Stanka Zeca neutešni su ostali supruga i tri sina. Bio je, kažu, dobar čovek.
Majka Laure Cvijić ne može ništa drugo nego da vrišti. Bol je prevelika. Njezini su očajni krici lomili tužan petrinjski utorak. Najgori dan u istoriji siromašnog grada na Baniji.
Mlada žena, prodavačica, pokušala je da se otme iz ruku prolaznika koji su je držali da ne priđe telu svoje devojčice. Laurina majka kroz krike je ponavljala: - S kim ću sada plesati... s kim ću sada plesati.
Njena devojčica izrastala je u devojku čija strast je bio ples. Za svoj se rođendan, 22 decembra, s prijateljima se baš naplesala. Napunila je 13. Nedelju dana kasnije više je nije bilo. Teško je majci da to prihvati, kao i prijateljima. Voleli su veselu Lauru.
Laura je najmlađa žrtva strašnog zemljotresa. Kad su ju izvukli ispod ruševina, svi su hteli da veruju da je njeno mlado srce možda izdržalo. Dugo su je oživljavali, 40 minuta.
