ZAŠTO SE U CRNOGORSKOJ REZOLUCIJI O JASENOVCU NE POMINJE KO GA JE OSNOVAO!?
Značaj rezolucije o Jasenovcu, predložene u crnogorskom parlamentu, iako bez preciznih istorijskih činjenica, jeste u tome što će to biti dokaz da srpski narod u Crnoj Gori ima određeni politički uticaj, mada ne koliko bi trebalo, zbog čega i nije uspeo da se izmeni stav Podgorice u glasanju u Generalnoj skupštini UN.
Ovo kaže predsednik opštine Nikšić Marko Kovačević povodom predloga rezolucije o genocidu u Jasenovcu o kom bi crnogorska skupština trebalo da glasa krajem juna.
-Rezolucija o genocidu u Jasenovcu ne može da bude nikako pandan rezoluciji o Srebrenici za koju je na žalost glasala zvanična Crna Gora u GS UN-a jer to nije suštinski isto. Zato je rezolucija o Jasenovcu tako i koncipirana da, ako već ulazimo u prirod sukoba na ovim prostorima tokom 20. veka moramo početi od izvora cele priče, a to svakako jeste stradanje srpskog naroda u Jasenovcu - objašnjava Kovačević.
Ukoliko predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu bude usvojen u crnogorskom parlamentu, 22. april biće zvanično priznat kao Dan sećanja na genocid u Jasenovcu, koji će se obeležavati svake godine, piše, između ostalog, u predlogu te rezolucije koji su potpisala 43 poslanika parlamentarne većine.
Rezolucija o Jasenovcu svojevrstan test
Tekst predloga rezolucije o genocidu u Jasenovcu počinje konstatacijom da se ona pokreće "polazeći od najviših vrednosti ustavnog poretka i opšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava".
Međutim, u samom tekstu se ne navodi ko je osnivač tog logora iz Drugog svetskog rata, odnosno Nezavisna država Hrvatska koja je bila kolaborant sa fašističkom Nemačkom vladom u tom periodu.
Na pitanje zašto se u predlogu rezolucije ne pominje NDH kao osnivač logora, Marko Kovačević, predsednik opštine Nikšić ovaj očigledan nedostatak u pomenutoj rezoluciji objašnjava na sledeći način:
-Što se tiče same rezolucije o Jasenovcu, data je prilika da oni koji su njih ubeđivali da se rezolucija o Srebrenici ne odnosi na srpski narod, da vide kako to izgleda kada je Jasenovac u pitanju gde nismo pominjali krivicu bilo kog naroda.
Pokazuju lice oni sa dvostrukim aršinima
-Ali već vidimo po strukturama koje se protive ovoj rezoluciji o Jasenovcu da se sami u njoj prepoznaju bez obzir na to što neke stvari nisu konkretno pomenute. Tako da vidimo da su na snazi zaista dvostruki aršini i da kada je ova rezolucija u pitanju reakcije svih onih koji su se pozivali na humanost i da treba odati pijetet žrtvama u Srebrenici, da svi ti razlozi sada kada je reč o Jasenovcu, nestaju i da primat uzimaju razlozi da će ta rezolucija pokvariti neki naš put ka EU - kaže on.
Kovačević kaže da je dobra vesta da su još ranije imali najavu predstavnika hrvatskog naroda u Crnoj Gori u parlamentu da će podržati ovu rezoluciju o Jasenovcu.
-Svi će dobiti priliku da na ovom pitanju pokažu da li su njihovi aršini dvostruki i da li se u slučaju stradanja jednog naroda postupa na jedna način a u slučaju drugog na drugi način. Za nas je svakako značajno da ova rezolucija bude doneta u parlamentu Crne Gore jer bi to bila prva rezolucija toga tipa u regionu - ističe Kovačević.
Kada se govori o logoru u Jasenovcu sa istorijskog aspekta, jasno je i ko ga je osnovao, i ko je odgovoran za njega tako da to što sama rezolucija ne sadrži sve to, tvrdi Kovačević, nije od presudnog značaja.
Prvi put neki parlament glasa o Jasenovcu
-Od suštinskog značaje je činjenica da će parlament Crne Gore pokrenuti pitanje koje nije pokrenuo nijedan parlament ni u 20. ni u 21. veku. Sa tog aspekta to je, po meni, značajna stvar i dokaz da srpski narod u Crnoj Gori ima određeni politički uticaj, mada ne onoliko koliko bi trebalo da ima, dakle ne toliki da je mogao da zaustavi glasanje crnogorskog predstavnika u GS UN, ali jeste toliki da možemo da donesemo jednu ovakvu rezoluciju - ističe Kovačević.
U predlogu rezolucije još se navodi se da su "jedinstveni u osudi svih zločina na tlu naše države i bivše Jugoslavije, u izražavanju pijeteta prema svim žrtvama tih zločina, kao i u saosećanju s patnjama njihovih porodica", i potvrđuju "principijelan stav, zasnovan na domaćem i međunarodnom pravu, da odgovornost može biti isključivo individualna, kao i da nijedan narod ne može biti označen kao genocidan ili zločinački"-
Inače, logor Jasenovac osnovan je 1941. godine od strane Nezavisne države Hrvatske .
Logor je postojao do 22. aprila 1945. i u logor su zatvarani, a zatim ubijani prvenstveno Srbi, Romi i Jevreji (svih uzrasta, polova i obrazovanja, svih socijalnih i drugih profila), ali i jedan broj Hrvata i drugih koji su smetali tadašnjoj ustaškoj vladi Hrvatske.
Prema opšteprihvaćenim podacima, u Jasenovcu je ubijeno oko 700.000 ljudi, od čega najviše Srba.
