ЗАШТО СЕ У ЦРНОГОРСКОЈ РЕЗОЛУЦИЈИ О ЈАСЕНОВЦУ НЕ ПОМИЊЕ КО ГА ЈЕ ОСНОВАО!?

Ово каже  председник општине Никшић Марко Ковачевић поводом предлога резолуције о геноциду у Јасеновцу о ком би црногорска скупштина требало да гласа крајем јуна.

-Резолуција о геноциду у Јасеновцу не може да буде никако пандан резолуцији о Сребреници за коју је на жалост гласала званична Црна Гора у ГС УН-а јер то није суштински исто. Зато је резолуција о Јасеновцу тако и конципирана да, ако већ улазимо у природ сукоба на овим просторима током 20. века морамо почети од извора целе приче, а то свакако јесте страдање српског народа у Јасеновцу - објашњава Ковачевић.

Уколико предлог резолуције о геноциду у Јасеновцу буде усвојен у црногорском парламенту, 22. април биће званично признат као Дан сећања на геноцид у Јасеновцу, који ће се обележавати сваке године, пише, између осталог, у предлогу те резолуције који су потписала 43 посланика парламентарне већине.

Резолуција о Јасеновцу својеврстан тест

Текст предлога резолуције о геноциду у Јасеновцу почиње констатацијом да се она покреће "полазећи од највиших вредности уставног поретка и опште прихваћених правила међународног права".

Међутим, у самом тексту се не наводи ко је оснивач тог логора из Другог светског рата, односно Независна држава Хрватска која је била колаборант са фашистичком Немачком владом у том периоду.

На питање зашто се у предлогу резолуције не помиње НДХ као оснивач логора, Марко Ковачевић, председник општине Никшић овај очигледан недостатак у поменутој резолуцији објашњава на следећи начин:

-Што се тиче саме резолуције о Јасеновцу, дата је прилика да они који су њих убеђивали да се резолуција о Сребреници не односи на српски народ, да виде како то изгледа када је Јасеновац у питању где нисмо помињали кривицу било ког народа.

Показују лице они са двоструким аршинима

-Али већ видимо по структурама које се противе овој резолуцији о Јасеновцу да се сами у њој препознају без обзир на то што неке ствари нису конкретно поменуте. Тако да видимо да су на снази заиста двоструки аршини и да када је ова резолуција у питању реакције свих оних који су се позивали на хуманост и да треба одати пијетет жртвама у Сребреници, да сви ти разлози сада када је реч о Јасеновцу, нестају и да примат узимају разлози да ће та резолуција покварити неки наш пут ка ЕУ - каже он.

Ковачевић каже да је добра веста да су још раније имали најаву представника хрватског народа у Црној Гори у парламенту да ће подржати ову резолуцију о Јасеновцу.

-Сви ће добити прилику да на овом питању покажу да ли су њихови аршини двоструки и да ли се у случају страдања једног народа поступа на једна начин а у случају другог на други начин. За нас је свакако значајно да ова резолуција буде донета у парламенту Црне Горе јер би то била прва резолуција тога типа у региону - истиче Ковачевић.

Када се говори о логору у Јасеновцу са историјског аспекта, јасно је и ко га је основао, и ко је одговоран за њега тако да то што сама резолуција не садржи све то, тврди Ковачевић, није од пресудног значаја.

Први пут неки парламент гласа о Јасеновцу

-Од суштинског значаје је чињеница да ће парламент Црне Горе покренути питање које није покренуо ниједан парламент ни у 20. ни у 21. веку. Са тог аспекта то је, по мени, значајна ствар и доказ да српски народ у Црној Гори има одређени политички утицај, мада не онолико колико би требало да има, дакле не толики да је могао да заустави гласање црногорског представника у ГС УН, али јесте толики да можемо да донесемо једну овакву резолуцију - истиче Ковачевић.

У предлогу резолуције још се наводи се да су "јединствени у осуди свих злочина на тлу наше државе и бивше Југославије, у изражавању пијетета према свим жртвама тих злочина, као и у саосећању с патњама њихових породица", и потврђују "принципијелан став, заснован на домаћем и међународном праву, да одговорност може бити искључиво индивидуална, као и да ниједан народ не може бити означен као геноцидан или злочиначки"-

Иначе, логор Јасеновац основан је 1941. године од стране Независне државе Хрватске .

Логор је постојао до 22. априла 1945. и у логор су затварани, а затим убијани првенствено Срби, Роми и Јевреји (свих узраста, полова и образовања, свих социјалних и других профила), али и један број Хрвата и других који су сметали тадашњој усташкој влади Хрватске. 

Према општеприхваћеним подацима, у Јасеновцу је убијено око 700.000 људи, од чега највише Срба.