ZLOČINAC koji je naredio POKOLJ vojnika JNA: Ejup Ganić i rukovodstvo BiH odgovorni za NAPAD u Dobrovoljačkoj (VIDEO)
U napadu na Dom JNA i kolonu vojnika u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu pre 26 godina poginula su 42 pripadnika ЈNA, 71 je ranjen, dok ih je 207 zarobljeno
Danas se navršava 26 godina od napada na Dom JNA i kolonu vojnika u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, u kome su poginula 42 pripadnika ЈNA, 71 je ranjen, dok ih je 207 zarobljeno. Napadom su rukovodili tadašnji član (krnjeg) Predsedništva BiH Ejup Ganić i rukovodstvo tadašnje Republike BiH.
Pročitajte i:
Ministarstvo unutrašnjih poslova BiH donelo je odluku da se od 29. aprila 1992. godine napadaju svi konvoji JNA na izlasku iz kasarni, tako da je i napad od 3. maja u Dobrovoljačkoj ulici, u kojem su ubijena 42 vojnika, izveden po tom naređenju.
Otkriveno je i da je predsedništvo BiH znalo da je rat regularnoj vojsci objavljen.
Delimustafić u izjavi datoj 29. januara 2002. naveo kako je Ganić, tada ratni član Predsedništva BiH, 3. maja imenovao Odbor za razmenu predsednika države (Alije Izetbegovića) i komandanta Druge vojne oblasti JNA.
- Ganić je bio u ulozi vrhovnog komandanta vojske, kao predsednik Predsedništva, dok su Efendić (tada komandant Teritorijalne odbrane, TO, BiH), Sefer Halilović, Mustafa Hajrulahović zvani Talijan, Zaim Backović zvani "Zagi", Jovan Divjak, Fikret Muslimović i Kerim Lončarević bili njegovi pomoćnici. Štab je stalno dežurao u Predsedništvu - naveo je Delimustafić.
- Sve vreme zajedno sa Ganićem bio je u Predsedništvu sin Alije Izetbegovića, Bakir Izetbegović - rekao je Delimustafić u izjavi datoj pre 16 godina vojnom istražnom sudiji u Beogradu, u okviru istrage u predmetu KI 651/93.
I ključni svedok zločina i pripadnik kolone koja je napadnuta u Dobrovoljačkoj, general JNA u penziji Dušan Kovačević rekao je da je direktnu naredbu dao Ganić.
- Direktnu naredbu su dali Ganić i komandant Štaba odbrane TO. Sve je bilo pod njihovom komandom. Ta komanda za napad je snimljena, ona postoji kao i mnogi drugi dokazi. Kada se vodio taj razgovor, Ganić je rekao lično generalu Milanu Aksentijeviću, koji je bio posrednik između nas u komandi i Ganića, da smo mi zarobljenici i da nemamo šta da tražimo, nego samo da prihvatimo uslove koje je on (Ganić) postavio. Postoje i snimci gde on to javno kažze. On je naredio svojim potčinjenima da se Dobrovoljačka blokira i da nas sve pobiju. Ganić je tada rekao: 'Zapaliti i pobiti, niko neće proći pre dolaska UN - kazao Kovačević.
Glavnokomandujući UNPROFOR, general Luis Mekenzi u svojoj knjizi je naveo Ganićevu naredbu.
- Ganićeva naredba koju je saopštio komandantima TO Efendiću i Muslimoviću, a oni preneli jedinicama na terenu, glasila je: "Pustite da prođu bela UN vozila, a onda napadnite!" - navodi Mekenzi.
General je naveo napad je počeo odmah čim su dogovoreno mesto prošla vozila UN, u kojima su se nalazili Mekenzi, Izetbegović, Kukanjac i Izetbegovićeva pratnja.
Mekenziju su javili da je začelje kolone napadnuto.
Kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici 3. maja 1992. godine napali su pripadnici paravojnih formacija Zelenih beretki, Patriotske lige, MUP i Teritorijalne odbrane RBiH dok su se mirno na osnovu postignutog sporazuma i uz garanciju mirovnih snaga UN povlačili iz Sarajeva.
Iako je MUP RS dostavio izveštaj Tužilaštvu BiH o počinjenom zločinu koji sadrži dokumenta, video i fono zapise, presretnute razgovore i druge dokaze koji potvrđuju da je napadom rukovodio tadašnji član Predsedništva RBiH Ejup Ganić i da su za njega bili odgovorni Jovan Divjak, Jusuf Pušina, Zaim Backović, Dragan Vikić i drugi za zločin nad vojnicima JNA niko nije odgovarao.
U februaru ove godine, Ustavni sud BiH doneo je odluku da Tužilaštvo BiH u roku od tri meseca mora da odgovori po pritužbama na obustavljanje istrage u slučaju "Dobrovoljačka ulica" protiv Ejupa Ganića, ratnog člana Predsedništva BiH, i Jovana Divjaka, generala tzv. Armije RBiH, i ostalih.
