ЗЛОЧИНАЦ који је наредио ПОКОЉ војника ЈНА: Ејуп Ганић и руководство БиХ одговорни за НАПАД у Добровољачкој (ВИДЕО)
У нападу на Дом ЈНА и колону војника у Добровољачкој улици у Сарајеву пре 26 година погинула су 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено
Данас се навршава 26 година од напада на Дом ЈНА и колону војника у Добровољачкој улици у Сарајеву, у коме су погинула 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Нападом су руководили тадашњи члан (крњег) Председништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.
Прочитајте и:
Министарство унутрашњих послова БиХ донело је одлуку да се од 29. априла 1992. године нападају сви конвоји ЈНА на изласку из касарни, тако да је и напад од 3. маја у Добровољачкој улици, у којем су убијена 42 војника, изведен по том наређењу.
Откривено је и да је председништво БиХ знало да је рат регуларној војсци објављен.
Делимустафић у изјави датој 29. јануара 2002. навео како је Ганић, тада ратни члан Председништва БиХ, 3. маја именовао Одбор за размену председника државе (Алије Изетбеговића) и команданта Друге војне области ЈНА.
- Ганић је био у улози врховног команданта војске, као председник Председништва, док су Ефендић (тада командант Територијалне одбране, ТО, БиХ), Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић звани Талијан, Заим Бацковић звани "Заги", Јован Дивјак, Фикрет Муслимовић и Керим Лончаревић били његови помоћници. Штаб је стално дежурао у Председништву - навео је Делимустафић.
- Све време заједно са Ганићем био је у Председништву син Алије Изетбеговића, Бакир Изетбеговић - рекао је Делимустафић у изјави датој пре 16 година војном истражном судији у Београду, у оквиру истраге у предмету КИ 651/93.
И кључни сведок злочина и припадник колоне која је нападнута у Добровољачкој, генерал ЈНА у пензији Душан Ковачевић рекао је да је директну наредбу дао Ганић.
- Директну наредбу су дали Ганић и командант Штаба одбране ТО. Све је било под њиховом командом. Та команда за напад је снимљена, она постоји као и многи други докази. Када се водио тај разговор, Ганић је рекао лично генералу Милану Аксентијевићу, који је био посредник између нас у команди и Ганића, да смо ми заробљеници и да немамо шта да тражимо, него само да прихватимо услове које је он (Ганић) поставио. Постоје и снимци где он то јавно кажзе. Он је наредио својим потчињенима да се Добровољачка блокира и да нас све побију. Ганић је тада рекао: 'Запалити и побити, нико неће проћи пре доласка УН - казао Ковачевић.
Главнокомандујући УНПРОФОР, генерал Луис Мекензи у својој књизи је навео Ганићеву наредбу.
- Ганићева наредба коју је саопштио командантима ТО Ефендићу и Муслимовићу, а они пренели јединицама на терену, гласила је: "Пустите да прођу бела УН возила, а онда нападните!" - наводи Мекензи.
Генерал је навео напад је почео одмах чим су договорено место прошла возила УН, у којима су се налазили Мекензи, Изетбеговић, Кукањац и Изетбеговићева пратња.
Мекензију су јавили да је зачеље колоне нападнуто.
Колону ЈНА у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године напали су припадници паравојних формација Зелених беретки, Патриотске лиге, МУП и Територијалне одбране РБиХ док су се мирно на основу постигнутог споразума и уз гаранцију мировних снага УН повлачили из Сарајева.
Иако је МУП РС доставио извештај Тужилаштву БиХ о почињеном злочину који садржи документа, видео и фоно записе, пресретнуте разговоре и друге доказе који потврђују да је нападом руководио тадашњи члан Председништва РБиХ Ејуп Ганић и да су за њега били одговорни Јован Дивјак, Јусуф Пушина, Заим Бацковић, Драган Викић и други за злочин над војницима ЈНА нико није одговарао.
У фебруару ове године, Уставни суд БиХ донео је одлуку да Тужилаштво БиХ у року од три месеца мора да одговори по притужбама на обустављање истраге у случају "Добровољачка улица" против Ејупа Ганића, ратног члана Председништва БиХ, и Јована Дивјака, генерала тзв. Армије РБиХ, и осталих.