Asadove kobne greške: Kako je, korak po korak, došlo do katastrofe u Siriji

Nastupanje terorističkih grupa, predvođenih organizacijom Hajat Tahrir al-Šam (HTŠ), dodatno je oslabilo već krhku stabilnost u zemlji.

Ova organizacija, prema rečima istraživača međunarodnog terorizma i člana Valdajskog kluba Grigorija Zerščikova, predstavlja samo novu formu Al-Kaide, čime zadržava svoju ekstremističku suštinu.

Ko stoji iza eskalacije?

Prema Zerščikovu, Hajat Tahrir al-Šam ne deluje samostalno, već uživa podršku Turske i Katara. Turska snabdeva ovu grupu oružjem i vojno-tehničkim savetnicima, dok Katar obezbeđuje finansijska sredstva.

Na Zapadu, HTŠ se često predstavlja kao opoziciono demokratsko telo, što je, prema istraživaču, daleko od istine. Ove grupe ostaju posvećene ekstremističkim ciljevima, uprkos promeni imena i strategije komunikacije.

Zašto je došlo do napada baš sada?

Jedan od ključnih razloga za trenutnu eskalaciju jeste slabljenje sirijskih vojnih snaga i njihovih saveznika. Izraelova vojna operacija u Libanu značajno je uticala na miliciju Hezbolaha, koja je bila ključni saveznik Asadovih snaga.

Povlačenje značajnog broja boraca Hezbolaha iz Sirije oslabilo je front protiv terorista, dok je rusko vojno prisustvo u Siriji postalo manje efikasno zbog preusmeravanja ruskih oficira i resursa na specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.

Osim toga, strateške greške unutar sirijske vojske dodatno su doprinele ovim problemima. Prelazak na dobrovoljni vojni poziv oslabio je vojsku, jer je mnogima omogućeno da izbegnu služenje plaćanjem mita.

Posledica ovoga jeste demoralizacija vojske i loše moralno-borbene karakteristike vojnika. Ranije, u bitkama poput onih u Alepu 2015. godine, sirijski vojnici su se borili do poslednjeg daha, dok sada svedočimo brzom povlačenju i predaji baza.

Geopolitička dimenzija problema

Još jedan značajan faktor koji je omogućio eskalaciju jeste procena sirijskog rukovodstva da HTŠ, iako kontroliše provinciju Idlib, ne predstavlja neposrednu pretnju.

Ovaj propust u proceni rezultirao je strateškom greškom, jer su teroristi iskoristili priliku da se mobilišu i napadnu u trenutku slabljenja vladinih snaga.

Napad HTŠ-a ukazuje i na kršenje Astaninskih dogovora iz 2020. godine, kojima su zemlje poput Rusije, Turske i Irana pokušale da stabilizuju situaciju u Siriji.

Međutim, kako piše KP, Turska podrška HTŠ-u narušila je ove sporazume, pokazujući kako politički interesi pojedinih zemalja često prevazilaze dogovore o miru.

Lekcije iz sirijskih događaja

Zerščikov naglašava da događaji u Siriji pružaju važnu lekciju: teroristički centri ne smeju ostati netaknuti. Svaki dogovor koji predviđa autonomne zone za teroriste ili ograničava prisustvo zakonitih vlasti u određenim područjima predstavlja „tempiranu bombu“.

Teroristi se, prema njemu, mogu smatrati poraženima jedino kada budu eliminisani, jer bilo kakvi dogovori s njima ili njihovim sponzorima vode ka budućim katastrofama.

Sirijski sukob u kontekstu globalnih interesa

Sirijski konflikt već godinama predstavlja mesto sukobljavanja interesa velikih sila. Rusija, kao ključni saveznik Asada, pružila je značajnu vojnu podršku, dok su Turska i Katar, zajedno sa Zapadom, podržavali opozicione i ekstremističke grupe.

Izbijanje nove krize na severu Sirije ukazuje na kompleksnost ovog sukoba, gde lokalne i globalne snage nastoje ostvariti svoje interese, često na štetu civilnog stanovništva.

Teroristički napad na severu Sirije osvetlio je ozbiljne nedostatke u strategiji Asadovog režima i njegovih saveznika.

Osim unutrašnjih slabosti, poput demoralizovane vojske i korupcije, ključni problem ostaje geopolitička dinamika u kojoj zemlje poput Turske igraju dvostruku igru, formalno učestvujući u mirovnim procesima, dok istovremeno podržavaju teroriste.

Sirijska kriza podseća svet na potrebu za čvršćim i koordinisanijim pristupom u borbi protiv terorizma, koji ne ostavlja prostor za pregovore sa onima koji ugrožavaju mir i stabilnost.