Асадове кобне грешке: Како је, корак по корак, дошло до катастрофе у Сирији

Наступање терористичких група, предвођених организацијом Хајат Тахрир ал-Шам (ХТШ), додатно је ослабило већ крхку стабилност у земљи.

Ова организација, према речима истраживача међународног тероризма и члана Валдајског клуба Григорија Зершчикова, представља само нову форму Ал-Каиде, чиме задржава своју екстремистичку суштину.

Ко стоји иза ескалације?

Према Зершчикову, Хајат Тахрир ал-Шам не делује самостално, већ ужива подршку Турске и Катара. Турска снабдева ову групу оружјем и војно-техничким саветницима, док Катар обезбеђује финансијска средства.

На Западу, ХТШ се често представља као опозиционо демократско тело, што је, према истраживачу, далеко од истине. Ове групе остају посвећене екстремистичким циљевима, упркос промени имена и стратегије комуникације.

Зашто је дошло до напада баш сада?

Један од кључних разлога за тренутну ескалацију јесте слабљење сиријских војних снага и њихових савезника. Израелова војна операција у Либану значајно је утицала на милицију Хезболаха, која је била кључни савезник Асадових снага.

Повлачење значајног броја бораца Хезболаха из Сирије ослабило је фронт против терориста, док је руско војно присуство у Сирији постало мање ефикасно због преусмеравања руских официра и ресурса на специјалну војну операцију у Украјини.

Осим тога, стратешке грешке унутар сиријске војске додатно су допринеле овим проблемима. Прелазак на добровољни војни позив ослабио је војску, јер је многима омогућено да избегну служење плаћањем мита.

Последица овога јесте деморализација војске и лоше морално-борбене карактеристике војника. Раније, у биткама попут оних у Алепу 2015. године, сиријски војници су се борили до последњег даха, док сада сведочимо брзом повлачењу и предаји база.

Геополитичка димензија проблема

Још један значајан фактор који је омогућио ескалацију јесте процена сиријског руководства да ХТШ, иако контролише провинцију Идлиб, не представља непосредну претњу.

Овај пропуст у процени резултирао је стратешком грешком, јер су терористи искористили прилику да се мобилишу и нападну у тренутку слабљења владиних снага.

Напад ХТШ-а указује и на кршење Астанинских договора из 2020. године, којима су земље попут Русије, Турске и Ирана покушале да стабилизују ситуацију у Сирији.

Међутим, како пише КП, Турска подршка ХТШ-у нарушила је ове споразуме, показујући како политички интереси појединих земаља често превазилазе договоре о миру.

Лекције из сиријских догађаја

Зершчиков наглашава да догађаји у Сирији пружају важну лекцију: терористички центри не смеју остати нетакнути. Сваки договор који предвиђа аутономне зоне за терористе или ограничава присуство законитих власти у одређеним подручјима представља „темпирану бомбу“.

Терористи се, према њему, могу сматрати пораженима једино када буду елиминисани, јер било какви договори с њима или њиховим спонзорима воде ка будућим катастрофама.

Сиријски сукоб у контексту глобалних интереса

Сиријски конфликт већ годинама представља место сукобљавања интереса великих сила. Русија, као кључни савезник Асада, пружила је значајну војну подршку, док су Турска и Катар, заједно са Западом, подржавали опозиционе и екстремистичке групе.

Избијање нове кризе на северу Сирије указује на комплексност овог сукоба, где локалне и глобалне снаге настоје остварити своје интересе, често на штету цивилног становништва.

Терористички напад на северу Сирије осветлио је озбиљне недостатке у стратегији Асадовог режима и његових савезника.

Осим унутрашњих слабости, попут деморализоване војске и корупције, кључни проблем остаје геополитичка динамика у којој земље попут Турске играју двоструку игру, формално учествујући у мировним процесима, док истовремено подржавају терористе.

Сиријска криза подсећа свет на потребу за чвршћим и координисанијим приступом у борби против тероризма, који не оставља простор за преговоре са онима који угрожавају мир и стабилност.