BOLNE ISPOVESTI ŽENA - SIRIJSKIH IZBEGLICA: Pobegle od bombi spasavajući glave na ramenima, sve IMAJU ISTI SAN!
Različite životne priče
Deceniju nakon što je buknuo građanski rat u Siriji žene koje su pobegle u Liban i dalje se bore da izgrade pristojan život usred ekonomske krize u zemlji. Milioni Sirijaca pobegli su od rata u prethodnih 10 godina. Više od 3,5 miliona izbeglica žive u Turskoj, ali više od 850.000 njih živi u divljim naseljima u Libanu.
Besplatan vodič korak po korak: Kako trgovati cenom akcija
SIRIJSKE SNAGE HVATAJU DŽIHADISTE KAO ZEČEVE: ISIS nekada sejao strah, a sada se krije pod zemljom (FOTO)
SPREMA SE ZLO OGROMNIH RAZMERA U SIRIJI: Rusi ušli u trag džihadistima, pominje se i korišćenje otrovnih supstanci
Život je već težak za ove ljude, ali ekonomski pad Libana, rastuća inflacija i korona virus gurnuli su mnoge na ivicu egzistencije.
Prema izveštajima UN-a iz decembra, 89 odsto sirijskih izbeglica u Libanu živi u ekstromnom siromaštvu sa primanjima od oko 150 funti (175,5 evra) mesečno što je za 55 odsto više nego 2019. godine.
U izveštaju se takođe navodi da polovina izbeglica ima problem sa hranom i da se mnogi zadužuju dok pokušavaju da podmire troškove hrane i stanarine. Cene hrane u Libanu su se skoro utrostručile u odnosu na oktobar 2019. godine.
Za žene, situacija je akutna. Domaćinstva koja vode žene su ekonomski nesigurnija, imaju problem da se prehrane, te su prinuđene da decu ispišu iz škola i da ih pošalju da rade.
Foza (75) rekla je da jedino što je ponela iz Sirije je jedna fotografija.
- Uvećala sam je i stavila u šator. To je sećanje na mog supruga, tako osećam da je uvek sa mnom i uvek ga se sećam - rekla je ona.
Imala je, kako kaže, veoma veliki stan u Siriji, opremljen nameštajem, ali da je sada to nevažno.
- Napustila sam Siriju sa malom fotografijom i nekoliko komada odeće i to je sve. Zaključala sam kuću i otišla uz reči 'molim te Bože nemoj upropastiti sav napor koji smo uložili, sav novac koji smo dali, da bismo pristojno živeli'. Međutim, tada sam shvatila da sve to više nije važno i da su jedino važni čast i deca - rekla je ona, prenosi Guardian.
- Kada sam napustila Siriju, moje selo još uvek nije bilo bombardovano, dok okolna jesu. Prva su otišla moja deca. Moj muž je umro pre rata. Iako bombardovanje nije počelo, nisam se osećala sigurno i nedugo zatim odlučila sam da krenem za njima u Liban - dodala je.
Kako kaže, kada je saznala da je njena kuća uništena u ratu, samo je bacila ključeve.
- Nisam bila srećna odkad sam otišla, nema ničeg dobrog, nema srećnih uspomena - kaže Foza.
Kaže da im nije dato zeleno svetlo da mogu da se vrate, bar ne u mesto odakle je ona.
- Ono što želim sebi, mojim komšijama i rođacima, ako se vratim da se i oni vrate. U Siriji smo ostavili zemlju na kojoj smo gajili paradajz, tikvice, krastavce. Molim se samo Bogu da ću tamo umreti i biti sahranjena u svojoj domovini - kaže Foza.
Marijam ima 49 godina, kaže da je imala kuću u Siriji i najbolji mogući život.
- Imali smo sreću i radost, smejali smo se svakog dana. Nisam morala da radim kako bismo imali primanja, samo je moj suprug radio, tako da je tamo bio bolji život. Nadam se da za 10 godina nećemo morati ovde da živimo, da ćemo moći da se vratimo u našu zemlju i da će moja deca moći da nastave da se školuju, tome se nadam - rekla je ona.
- U Libanu sam osam godina, živim sa svekrom i svekrvom. 14 osoba živi u kući, berem jagode svaki dan, želela bih da se vratimo u Siriju, ali tamo je rat, sve je uništeno i preskupo - dodaje.
Kako kaže, njena majka nije došla u Liban, jer je odbila da napusti Siriju, a da sada i želi da dođe, ne može jer nema sredstava.
- Nisam je videla godinama, čujemo se jednom mesečno telefonom - dodaje ona.
Nisrin ima 27 godina kaže da je došla u Liban 2011. godine. Ima četvoro dece, a da su napustili Siriju zbog bombardovanja sela u kom su živeli.
- Naša kuća je bila uništena i došli smo u Liban, živimo veoma blizu granice. Kada smo otišli iz Sirije mislili smo da je to na 10 dana i da ćemo se vratiti. Napustili smo naša ognjišta bez ičega, samo u stvarima u kojim smo bili, ponela sam samo jedno crveno ćebe kako bih se pokrila jer je bila zima - priča Nisrin.
- Radim u polju u zamenu za besplatnu kiriju, plus nam daju oko 4,70 funti dnevno (5,50 evra). Svakog meseca napravim dug i pokušavam da ga vratim narednog. Moram da štedim na pelenama za bebe i da ih ređe menjam. Maksimalno se trudim da moja deca budu čista. Tuširaju se, čiste i peru ruke, ali to ne možemo stalno, jer čovek koji ovde puni rezervoare za vodu nije uvek dostupan - dodaje ona.
Kaže da ne mogu da se vrate u Siriju, jer ne žele da se njen muž pridruži sirijskoj vojsci, ali da se nadaju da će se jednog dana vratiti, čak i da žive u malom šatoru, ali na njihovoj zemlji.
Vesti iz Sirije, Iraka, Jemena i Libije možete pročitati OVDE.
