БОЛНЕ ИСПОВЕСТИ ЖЕНА - СИРИЈСКИХ ИЗБЕГЛИЦА: Побегле од бомби спасавајући главе на раменима, све ИМАЈУ ИСТИ САН!
Различите животне приче
Деценију након што је букнуо грађански рат у Сирији жене које су побегле у Либан и даље се боре да изграде пристојан живот усред економске кризе у земљи. Милиони Сиријаца побегли су од рата у претходних 10 година. Више од 3,5 милиона избеглица живе у Турској, али више од 850.000 њих живи у дивљим насељима у Либану.
Бесплатан водич корак по корак: Како трговати ценом акција
СИРИЈСКЕ СНАГЕ ХВАТАЈУ ЏИХАДИСТЕ КАО ЗЕЧЕВЕ: ИСИС некада сејао страх, а сада се крије под земљом (ФОТО)
СПРЕМА СЕ ЗЛО ОГРОМНИХ РАЗМЕРА У СИРИЈИ: Руси ушли у траг џихадистима, помиње се и коришћење отровних супстанци
Живот је већ тежак за ове људе, али економски пад Либана, растућа инфлација и корона вирус гурнули су многе на ивицу егзистенције.
Према извештајима УН-а из децембра, 89 одсто сиријских избеглица у Либану живи у екстромном сиромаштву са примањима од око 150 фунти (175,5 евра) месечно што је за 55 одсто више него 2019. године.
У извештају се такође наводи да половина избеглица има проблем са храном и да се многи задужују док покушавају да подмире трошкове хране и станарине. Цене хране у Либану су се скоро утростручиле у односу на октобар 2019. године.
За жене, ситуација је акутна. Домаћинства која воде жене су економски несигурнија, имају проблем да се прехране, те су принуђене да децу испишу из школа и да их пошаљу да раде.
Фоза (75) рекла је да једино што је понела из Сирије је једна фотографија.
- Увећала сам је и ставила у шатор. То је сећање на мог супруга, тако осећам да је увек са мном и увек га се сећам - рекла је она.
Имала је, како каже, веома велики стан у Сирији, опремљен намештајем, али да је сада то неважно.
- Напустила сам Сирију са малом фотографијом и неколико комада одеће и то је све. Закључала сам кућу и отишла уз речи 'молим те Боже немој упропастити сав напор који смо уложили, сав новац који смо дали, да бисмо пристојно живели'. Међутим, тада сам схватила да све то више није важно и да су једино важни част и деца - рекла је она, преноси Гуардиан.
- Када сам напустила Сирију, моје село још увек није било бомбардовано, док околна јесу. Прва су отишла моја деца. Мој муж је умро пре рата. Иако бомбардовање није почело, нисам се осећала сигурно и недуго затим одлучила сам да кренем за њима у Либан - додала је.
Како каже, када је сазнала да је њена кућа уништена у рату, само је бацила кључеве.
- Нисам била срећна одкад сам отишла, нема ничег доброг, нема срећних успомена - каже Фоза.
Каже да им није дато зелено светло да могу да се врате, бар не у место одакле је она.
- Оно што желим себи, мојим комшијама и рођацима, ако се вратим да се и они врате. У Сирији смо оставили земљу на којој смо гајили парадајз, тиквице, краставце. Молим се само Богу да ћу тамо умрети и бити сахрањена у својој домовини - каже Фоза.
Маријам има 49 година, каже да је имала кућу у Сирији и најбољи могући живот.
- Имали смо срећу и радост, смејали смо се сваког дана. Нисам морала да радим како бисмо имали примања, само је мој супруг радио, тако да је тамо био бољи живот. Надам се да за 10 година нећемо морати овде да живимо, да ћемо моћи да се вратимо у нашу земљу и да ће моја деца моћи да наставе да се школују, томе се надам - рекла је она.
- У Либану сам осам година, живим са свекром и свекрвом. 14 особа живи у кући, берем јагоде сваки дан, желела бих да се вратимо у Сирију, али тамо је рат, све је уништено и прескупо - додаје.
Како каже, њена мајка није дошла у Либан, јер је одбила да напусти Сирију, а да сада и жели да дође, не може јер нема средстава.
- Нисам је видела годинама, чујемо се једном месечно телефоном - додаје она.
Нисрин има 27 година каже да је дошла у Либан 2011. године. Има четворо деце, а да су напустили Сирију због бомбардовања села у ком су живели.
- Наша кућа је била уништена и дошли смо у Либан, живимо веома близу границе. Када смо отишли из Сирије мислили смо да је то на 10 дана и да ћемо се вратити. Напустили смо наша огњишта без ичега, само у стварима у којим смо били, понела сам само једно црвено ћебе како бих се покрила јер је била зима - прича Нисрин.
- Радим у пољу у замену за бесплатну кирију, плус нам дају око 4,70 фунти дневно (5,50 евра). Сваког месеца направим дуг и покушавам да га вратим наредног. Морам да штедим на пеленама за бебе и да их ређе мењам. Максимално се трудим да моја деца буду чиста. Туширају се, чисте и перу руке, али то не можемо стално, јер човек који овде пуни резервоаре за воду није увек доступан - додаје она.
Каже да не могу да се врате у Сирију, јер не желе да се њен муж придружи сиријској војсци, али да се надају да ће се једног дана вратити, чак и да живе у малом шатору, али на њиховој земљи.
Вести из Сирије, Ирака, Јемена и Либије можете прочитати ОВДЕ.
