Ko kontroliše Siriju nakon pada Bašara al Asada? Ovako su njene komšije direktno umešane
Za samo dve nedelje, sirijski pobunjenici su, krenuvši iz svoje enklave na severozapadu zemlje, osvojili niz velikih gradova, pre nego što su stigli do prestonice Damaska i naterali na bekstvo predsednika Bašara al Asada, 13 godina nakon početka građanskog rata u zemlji.
U konvojima malih automobila i motora, borci predvođeni pobunjeničkom grupom Hajat Tahrir el Šam (HTS) brzo su se kretali severnojužnim auto-putem, koji čini glavnu kičmu zemlje, i zauzeli Damask bez otpora.
Međutim, dok mnogi u zemlji slave pad porodične dinastije koja je gvozdenom pesnicom vladala Sirijom, budućnost je neizvesna, dok brojne različite pobunjeniče grupe kontrolišu različite delove zemlje, piše BBC.
Ko kontroliše koju teritoriju u Siriji?
Do pada Asadovog režima došlo iznenadnim i neočekivanim napredovanjem pobunjenika HTS, međutim, iako grupa kontroliše glavne gradove u Siriji, ona ne vlada celom zemljom.
Siriju je godinama kontrolisalo mnoštvo pobunjeničkih grupa, uključujući HTS u Idlibu i grupe predvođene Kurdima na severoistoku zemlje, od kojih su neke takođe zauzele teritoriju poslednjih dana i nedelja.
Nijedna od ovih grupa neće žaliti Asadov pad, ali pronalazak konsenzusa oko toga kako vladati zemljom i dalje može biti težak, dok su na severu zemlje u toku sukobi oko frakcija
Kako su pobunjenici došli do Damaska?
Nakon godina zaključanih iza zamrznutih linija fronta, pobunjenici su krenuli u munjevito napredovanje, što je kulminiralo svrgavanjem predsednika i preuzimanjem prestonice tokom vikenda.
Nakon što su zauzeli drugi po veličini grad Alepo krajem novembra, pobunjenici su nastavili sa ofanzivom, krećući se ka jugu, a onda su zauzeli grad Hamu prošlog četvrtka.
Napredovanje se nastavilo istim tempom, a treći grad u Siriji, Homs, pao je u subotu neposredno pre nego što su vladine snage takođe izgubile kontrolu nad prestonicom.
Gde je Sirija i kako su komšije umešane?
Sirija, sa populacijom od oko 22 miliona ljudi, nalazi se na istočnoj obali Sredozemnog mora.
Graniči se sa Turskom na severu, Libanom i Izraelom na zapadu i jugozapadu, Irakom na istoku i Jordanom na jugu.
Turska, zapadne sile i nekoliko arapskih država Persijskog zaliva podržavale su različite elemente sirijske opozicije u različitom stepenu tokom sukoba.
Pokret Hezbolaha sa sedištem u Libanu, pod podrškom Irana, borio se zajedno sa vojskom sirijskog režima, ali je teško oslabljen zbog konflikta sa Izraelom.
Ovo se vidi kao glavni razlog zašto je napredovanje pobunjenika bilo toliko uspešno.
Izrael, zabrinut zbog onoga što naziva iranskim "vojnim učvršćivanjem" u Siriji, pokrenuo je vazdušne udare na sirijsku vojsku.
Kako je Izrael odgovorio?
Izraelski ratni avioni navodno su izveli stotine vazdušnih napada širom Sirije, ciljajući vojne ustanove sirijske vojske, uključujući skladišta oružja, municije, aerodrome, pomorske baze i istraživačke centre.
Sirijska opservatorija za ljudska prava (SOHR) sa sedištem u Velikoj Britaniji kaže da je dokumentovala više od 300 napada Izraela od pada Asadovog režima u nedelju, uključujući glavni grad Damask, Alepo i Hamu.
U izveštajima se kaže da su mnogi pogođeni objekti potpuno uništeni.
Izrael kaže da su njegove akcije kako bi se sprečilo da oružje padne "u ruke ekstremista" dok Sirija prelazi u post-Asadovu eru.
Izrael je takođe saopštio da je privremeno preuzeo kontrolu nad demilitarizovanom tampon zonom na Golanskoj visoravni, rekavši da se sporazum o razdruživanju sa Sirijom iz 1974. godine "srušio" pobunjeničkim preuzimanjem zemlje.
Zemlja je negirala izveštaje da se njeni tenkovi približavaju Damasku ali kaže da neke trupe deluju na sirijskoj teritoriji izvan tampon zone.
Golanska visoravan je stenovita visoravan oko 60 km jugozapadno od Damaska.
Izrael je oduzeo teritoriju od Sirije u završnim fazama Šestodnevnog rata 1967. i jednostrano je anektirao 1981.
Taj potez nije bio međunarodno priznat, iako su SAD to učinile jednostrano 2019. godine.
Šta se dešava u severnoj Siriji?
U severnom gradu Manbidžu su u toku sukobi između snaga sa podrškom Turske i pobunjenika predvođenih Kurdima.
Obe strane tvrde da su zauzele delove grada, a borbe su navodno u toku u pojedinim naseljima.
Analitičari Instituta za proučavanje rata rekli su da još ne mogu da utvrde ko kontroliše Manbidž.
Ruske baze u Siriji
Rusija je 2015. poslala hiljade vojnika u Siriju kako bi pomogla predsedniku Asadu da ostane na vlasti.
U zamenu za ovu vojnu pomoć, Rusija je dobila 49-godišnji zakup dve ključne vojne baze.
Luka Tartus je jedina veća ruska pomorska baza i jedina pomorska baza na Mediteranu.
Zajedno sa njihovom vazdušnom bazom u Hmeimimu, koja se često koristi za letenje ruskih vojnih izvođača u i iz Afrike, dve baze igraju važnu ulogu u sposobnosti Rusije da deluje kao globalna sila.
Kremlj je rekao da će razgovarati sa novom administracijom Sirije o budućnosti obe lokacije.
Srbija Danas/BBC