Patrijarh Jovan je održao nedeljnu liturgiju u Crkvi Časnog Krsta u Damasku i uputio moćne reči
Povodom niza dramatičnih i po hrišćane teških događaja koji su se poslednjih nedelja munjevitom brzinom odigrali u Siriji, oglasio se i Patrijarh antiohijski i sveg Istoka, Jovan X, koji je predstoljitelj ili verski poglavar Antiohijske patrijaršije, pomesne, autokefalne i treće pravoslavne crkve u diptihu pravoslavnih crkava.
On je održao besedu u Damasku, nedelju dana nakon što su sirijski pobunjenici i džihadisti osvojili sirijsku prestonicu i svrgli s vlasti dugogodišnjeg lidera Bašara al-Asada, koji je pobegao za Rusiju.
Patrijarh Jovan je održao nedeljnu liturgiju u Crkvi Časnog Krsta, 15.decembra 2024. godine u Damasku, a njegovu besedu okupljenim pravoslavnim vernicima prenosimo u celosti:
Patrijarh Jovan je održao nedeljnu liturgiju u Crkvi Časnog Krsta, 15.decembra 2024. godine u Damasku, a njegovu besedu okupljenim pravoslavnim vernicima prenosimo u celosti:
- Bdite, stojte u veri, budite hrabri, jaki, sve što činite neka bude s ljubavlju (Prva Korinćanima 16:13-14). Ovim rečima počinjem, i ovim rečima se obraćam našoj dragoj deci u ovoj cenjenoj otadžbini. Pružam svoju ruku na tvoju u ovim delikatnim vremenima, da zajedno polažemo nadu u Svemogućeg Tvorca, Oca Svetlosti i Boga svake utehe, da izbriše svaku smetnju iz naših srca, kruniše ih Svojom svetom nadom i osnaži nas da tražimo bolje sutra.
Stojimo na pragu nove faze, sagledavajući zoru zavičaja koji svi volimo i negujemo. Mi smo na pragu obnove, za koju želimo da bude ozarena nadom i ovenčana svetlošću.
Ovde u Damasku, iz Prave ulice, iz Al-Marijamije, suseda džamije Omajada, izjavljujemo svetu: kao hrišćani, mi smo sa tla Sirije i sa libanskih kedara, sa veličanstvene planine Kasiun, iz prostranog Homsa, mi smo nasleđe Alepa, vodeni točkovi Hame i bujni izvori Idliba, sa mora Latakije i voda Eufrata u Deir ez-Zoru.
Mi nismo gosti u ovoj zemlji, niti smo danas ili juče došli u ovu zemlju. Mi smo drevni koreni Sirije i stari koliko i jasmin iz Damaska.
Mi smo iz Apostolske Antiohije, iz ove zemlje koja je ukrasila svet imenom Isusa Hrista. Mi ovo objavljujemo i urezujemo kao zavet, govoreći svojoj deci, našoj braći, našim ljudima u otadžbini, i pred našim Stvoriteljem, Koji je hteo da postojimo na ovoj zemlji pored drugih, pored naše muslimanske braće, sa kojima tražimo zadovoljstvo Gospodara svetova, Gospodara nebesa i zemlje.
Rekao sam to ranije, a sada ponavljam: - Moja braćo muslimani, između 'mi' i 'vi', ono 'i' ne postoji, ostavljamo samo 'mi vi' i 'vi mi' - Zajedno smo nosioci zajedničke istorije sa svim njenim usponima i padovima, a naša sudbina je jedna.
U Siriji smo u domovini nacionalnog jedinstva, jedinstva koje je oduvek bilo, i ostaće, Božijom voljom, ujedinjeno svojim tlom i pre svega, jedinstvom srca svog naroda, svih njegovih delova.
Kao hrišćani, pružili smo ruku od samog početka, a danas je pružamo svim komponentama ovog naroda. Mi smo sinovi Sirije, san kojem svaki Sirijac teži. A Sirija koju zamišljamo jeste da je:
• Sirija - građanska država u kojoj su svi jednaki u pravima i dužnostima, uključujući očuvanje zakona o ličnom statusu za svaku od njenih komponenti.
• Sirija - država državljanstva, ne tražimo naše državljanstvo kao uslugu ni od koga. Mi smo sastavni deo ovog nacionalnog tkiva, tkiva koje prevazilazi logiku većine i manjine, usvajajući umesto toga logiku uloge i misije. Na samo nekoliko metara od nas stoji crkva ili dom Jovana Damaskina, koji je nekada služio na dvoru Omajada. Dolazimo iz Crkve Patrijarha milosrđa Grigorija Hadada, čijoj je pogrebnoj povorci prisustvovao ceo Damask i muslimani i hrišćani.
• Sirija - država koegzistencije i građanskog mira, pružamo ruku svima, kao što smo uvek činili, i pozivamo i bliže i dalje da čuvaju građanski mir i nacionalno jedinstvo. Pozivamo sve da gledaju u svetlu budućnost koju gradimo zajedno sa težnjom, obzirnošću i nadom. Ovo kažemo ne da bismo pohvalili prošlost, već da bismo se nadali budućnosti koja obećava. Ovo govorimo dok prihvatamo slobodu da ne čujemo naša crkvena zvona, koja su uvek, i uvek će, odjekivati pored minareta, prizivajući zajedno Svevišnjeg, tražeći i trudeći se da budemo jedno srce.
Konačni garant za ostvarenje svih ovih težnji je Ustav.
Stoga, proces izrade Ustava mora biti svet i inkluzivan nacionalni poduhvat.
Moramo takođe naglasiti da se hrišćani ne smeju koristiti kao materijal za medijsku eksploataciju.
Neophodno je voditi računa o tome kako postupati sa medijima i platformama društvenih mreža, posebno u pogledu mnogih glasina koje se neodgovorno šire.
Dalje, naglašavamo važnost razlikovanja između opreza i razboritosti s jedne strane i straha s druge strane.
Ne komuniciramo sa našim sugrađanima Sirijcima u strahu, jer je ljubav veza koja nas sve ujedinjuje.
