Патријарх Јован је одржао недељну литургију у Цркви Часног Крста у Дамаску и упутио моћне речи
Поводом низа драматичних и по хришћане тешких догађаја који су се последњих недеља муњевитом брзином одиграли у Сирији, огласио се и Патријарх антиохијски и свег Истока, Јован X, који је предстољитељ или верски поглавар Антиохијске патријаршије, помесне, аутокефалне и треће православне цркве у диптиху православних цркава.
Он је одржао беседу у Дамаску, недељу дана након што су сиријски побуњеници и џихадисти освојили сиријску престоницу и свргли с власти дугогодишњег лидера Башара ал-Асада, који је побегао за Русију.
Патријарх Јован је одржао недељну литургију у Цркви Часног Крста, 15.децембра 2024. године у Дамаску, а његову беседу окупљеним православним верницима преносимо у целости:
Патријарх Јован је одржао недељну литургију у Цркви Часног Крста, 15.децембра 2024. године у Дамаску, а његову беседу окупљеним православним верницима преносимо у целости:
- Бдите, стојте у вери, будите храбри, јаки, све што чините нека буде с љубављу (Прва Коринћанима 16:13-14). Овим речима почињем, и овим речима се обраћам нашој драгој деци у овој цењеној отаџбини. Пружам своју руку на твоју у овим деликатним временима, да заједно полажемо наду у Свемогућег Творца, Оца Светлости и Бога сваке утехе, да избрише сваку сметњу из наших срца, крунише их Својом светом надом и оснажи нас да тражимо боље сутра.
Стојимо на прагу нове фазе, сагледавајући зору завичаја који сви волимо и негујемо. Ми смо на прагу обнове, за коју желимо да буде озарена надом и овенчана светлошћу.
Овде у Дамаску, из Праве улице, из Ал-Маријамије, суседа џамије Омајада, изјављујемо свету: као хришћани, ми смо са тла Сирије и са либанских кедара, са величанствене планине Касиун, из пространог Хомса, ми смо наслеђе Алепа, водени точкови Хаме и бујни извори Идлиба, са мора Латакије и вода Еуфрата у Деир ез-Зору.
Ми нисмо гости у овој земљи, нити смо данас или јуче дошли у ову земљу. Ми смо древни корени Сирије и стари колико и јасмин из Дамаска.
Ми смо из Апостолске Антиохије, из ове земље која је украсила свет именом Исуса Христа. Ми ово објављујемо и урезујемо као завет, говорећи својој деци, нашој браћи, нашим људима у отаџбини, и пред нашим Створитељем, Који је хтео да постојимо на овој земљи поред других, поред наше муслиманске браће, са којима тражимо задовољство Господара светова, Господара небеса и земље.
Рекао сам то раније, а сада понављам: - Моја браћо муслимани, између 'ми' и 'ви', оно 'и' не постоји, остављамо само 'ми ви' и 'ви ми' - Заједно смо носиоци заједничке историје са свим њеним успонима и падовима, а наша судбина је једна.
У Сирији смо у домовини националног јединства, јединства које је одувек било, и остаће, Божијом вољом, уједињено својим тлом и пре свега, јединством срца свог народа, свих његових делова.
Као хришћани, пружили смо руку од самог почетка, а данас је пружамо свим компонентама овог народа. Ми смо синови Сирије, сан којем сваки Сиријац тежи. А Сирија коју замишљамо јесте да је:
• Сирија - грађанска држава у којој су сви једнаки у правима и дужностима, укључујући очување закона о личном статусу за сваку од њених компоненти.
• Сирија - држава држављанства, не тражимо наше држављанство као услугу ни од кога. Ми смо саставни део овог националног ткива, ткива које превазилази логику већине и мањине, усвајајући уместо тога логику улоге и мисије. На само неколико метара од нас стоји црква или дом Јована Дамаскина, који је некада служио на двору Омајада. Долазимо из Цркве Патријарха милосрђа Григорија Хадада, чијој је погребној поворци присуствовао цео Дамаск и муслимани и хришћани.
• Сирија - држава коегзистенције и грађанског мира, пружамо руку свима, као што смо увек чинили, и позивамо и ближе и даље да чувају грађански мир и национално јединство. Позивамо све да гледају у светлу будућност коју градимо заједно са тежњом, обзирношћу и надом. Ово кажемо не да бисмо похвалили прошлост, већ да бисмо се надали будућности која обећава. Ово говоримо док прихватамо слободу да не чујемо наша црквена звона, која су увек, и увек ће, одјекивати поред минарета, призивајући заједно Свевишњег, тражећи и трудећи се да будемо једно срце.
Коначни гарант за остварење свих ових тежњи је Устав.
Стога, процес израде Устава мора бити свет и инклузиван национални подухват.
Морамо такође нагласити да се хришћани не смеју користити као материјал за медијску експлоатацију.
Неопходно је водити рачуна о томе како поступати са медијима и платформама друштвених мрежа, посебно у погледу многих гласина које се неодговорно шире.
Даље, наглашавамо важност разликовања између опреза и разборитости с једне стране и страха с друге стране.
Не комуницирамо са нашим суграђанима Сиријцима у страху, јер је љубав веза која нас све уједињује.
