Današnjeg rata možda ne bi ni bilo: Kako je Sirija umalo postala NUKLEARNA SILA!
Priča dostojna holivudskog trilera
Priča o potencijalnoj nuklearnoj Siriji danas uvelike podseća na špijunski roman, međutim ono što se zbivalo tokom 2007. godine, od Beča do pustinje Deir el Zora, bio je niz događaja koji, da se nisu odigrali tim sledom, bi možda uticali na opštu situaciju i na način na koji danas govorimo o Siriji.
Priču možemo započeti negde u prvim danima marta 2007. Agenti Mosada, izraelske obaveštajne službe, prate u Beču kuću Ibrahima Otmana, šefa Sirijske komisije za atomsku energiju. Otman se nalazio u gradu, došao je kako bi sudelovao na sastanku Međunarodne agencije za atomsku energiju. Izašao je iz kuće i u manje od sat vremena Mosadovi agenti upali su unutra, tiho i brzo. Znali su tačno što traže, njegov računar. Preuzeli su podatke s računara i nestali bez traga.
SAČMAROM U LICE: Ovako se IS obračunava su suparničkim DŽIHADISTIMA (FOTO 18+)
Razlog ova akcije bilo je to što su tih meseci Izrael i SAD postali zabrinuti oko sirijskih nuklearnih ambicija.
Izraelu je u interesu da bude i ostane jedina nuklearna vojna sila na prostoru Bliskog istoka. SAD, koji u potpunosti odobrava izraelski nuklearni arsenal, svojim uticajem omogućava da isti ostane "tajan" - naime, Izrael nije potpisnik pakta o nuklearnoj neproliferaciji, što znači da poseduju ilegalni nuklearni arsenal. Svi znaju to, ali niko, bar na Zapadu, ne buni se oko toga jer se vode pretpostavkom da Izrael takvo oružje mora imati za odbranu.
Naravno, nuklearni klub je klub ekskluzivnih i isti će napraviti sve da u taj klub više niko ne uđe. No, te godine Sirija je, ako je verovati tvrdnjama, kucala na vrata.
Irački potpredsednik OBJASNIO: Rusija je spasila Bliski istok od propasti
Još 90-ih godina Hafez al-Asad, pokojni sirijski predsednik, otac današnjeg predsednika Bašara al-Asada, pokušao je da kupi nuklearne reaktore od Argentine i Rusije. Pokušaj mu nije uspwo zbog velikog američkog pritiska. No, krajem 2006. izraelske obaveštajne službe nailaze na informacije kako se sirijska nuklearna aktivnost ponovno aktivirala. Posebno su bili sumnjičavi prema velikoj "enigmatskoj" građevini koja se upravo podizala na prostoru sirijske severoistočne pustinje, u provinciji Deir el-Zor.
Zato je Mosad bio u Beču i zato su Otmanu ukrali podatke sa računara. Priča kaže kako su tamo pronašli nekoliko desetina fotografija unutrašnjosti te misteriozne građevine. Postojale su konkretne indicije da Sirijci zapravo grade tajni nuklearni reaktor.
Postrojenje se nalazilo na mestu al-Kibar, u blizini reke Eufrat, na otprilike jednakoj udaljenosti od Turske i Iraka. Nadalje, prema njihovim tvrdnjama, na fotografijama su se takođe mogli videti i Severnokorejski radnici, a inženjerski elementi u unutrašnjosti podsećali su na Jongbion reaktor u Severnoj Koreji.
Mosad je zaključio da razlog može biti samo jedan - Sirija planira proizvesti nuklearno oružje i ponovj e došlo vreme za implementaciju Begin doktrine. Ona je nazvana po izraelskom premijeru Menačemu Beginu i svodila se na to da Izrael ne sme niti jednoj neprijateljskoj zemlji u okruženju dozvoliti da se domogne nuklearnog naoružanja.
Dva sata ŽESTOKE borbe: Stravičan sukob IS i sirijske vojske u istočnom Homsu
Nakon informacija koje je Mosad "pribavio" u Beču, izraelske vlasti odmah su odlučile kako se sirijsko nuklearno postrojenje mora uništiti, što je prie moguće, iako su znali da bi bombardovanje nuklearnog reaktora potencijalno moglo izazvati širenje radijacije na reku Eufrat.
Na vlasti u Izraelu bio je tada premijer Ehud Olmert. Godinu dana ranije, početkom 2006., došao je na vlast zagovarajući mir, a rat s Hezbolahom u Libanom tog leta biće katastrofalan po njegovu popularnost.
Očekivano, Izrael se ponadao da bi možda njihov glavni saveznik, SAD, mogao za njih rešiti ovaj problem. No, posle invazije na Irak na temelju obaveštajnih informacija koje su bile potpuno lažne, Buš nije bio spreman na novu avanturu bez nepobitnih dokaza.
U svojim memoarima Bush se prisjeća razgovora s Olmertom: "Ne mogu opravdati napad na suverenu državu ukoliko moje obaveštajne agencije ne dođu i kažu da je to vojni program".
Za Izraelce je Buševo otezanje s konkretnom akcijom i njegovo pozivanje na diplomatiju bilo nešto što ih je odmah podsetilo na slučaj Pakistana i Severne Koreje, dve zemlje koje su nabavile nuklearno oružje jer SAD nije delovao na vreme. Za njih je to predstavljalo "prerano je, prerano je - ups, prekasno je" taktiku.
Munjeviti ruski BOMBARDERI: Rusi sravnili sa zemljom sedište IS u istočnoj Hami
Izraelci su zaključili kako moraju stvari preuzeti u svoje ruke i izraelska vojska (IDF) počela je u najstrožoj tajnosti razmatrati tri potencijalna plana uništenja reaktora:
- veliki vazdušni napad
- manji, "hirurški", vazdušni napad
- kopneni napad uz korištenje specijalnih snaga
Na kraju je odlučeno kako je najbolja taktika izvesti što manji napad. Neposredno nakon ponoći 5. septembra 2007. krenula je operacija Orhideja - iz izraelskih baza poletela su četiri F-15 i četiri F-16 vojna aviona. Nakon leta uz Mediteransku obalu skreću prema istoku. Let nastavljaju uzduž tursko-sirijske granice te pritom koriste napredne uređaje za elektronsko ometanje - sirijski radari ne vide ništa, kao ni sirijska protivvazdušna odbrana.
U Tel-Avivu, premijer Olmert, nalazi se u posebnom bunkeru, u slučaju da operacija odmah preraste u rat. Negde oko 00:53 piloti šalju riječ "Arizona" - bila je to ključna reč kojom su potvrdili da je upravo 17 tona eksploziva izbačeno na metu. Operacija je bila uspešna u potpunosti - sirijski reaktor je uništen, a Izrael nije izgubio niti jedan avion.
Sutradan sirijska državna novinska agencija SANA objavljuje vest kako su izraelski vojni avioni upali u sirijski vazdušni prostor, ali ih je "odvratila sirijska PVO nakon što su izbacili municiju na pustinjskom prostoru. Pritom nije bilo žrtava niti materijalne štete".
Za ovu bogomolju će još mnogo KRVI POTEĆI: Erdogan BESAN na Izrael?!
No, istina je kako sirijska PVO uopšte nije bila svesna izraelske operacije, a žrtava je itekako bilo - procenjuje se da je 30-ak radnika ubijeno na prostoru postrojenja u vreme napada.
Godinama kasnije Vikiliks dokumenti otkrili su da je Sirija skoro uzvratila - pripremili su dalekometne rakete s hemijskim bojevim glavama, ali se onda ipak odustalo, zbog straha da će Izrael uzvratiti nuklearnim oružjem.
Tako se završava priča o potencijalno nuklearnoj Siriji. Da se odigrala drugačije, da je nekim čudom Sirija uspela proizvesti nuklearno oružje, kao što je to učinila Severna Koreja, možda rata u Siriji ne bi ni bilo jer bi se regionalne sile koje danas podupiru ekstremiste možda bojale sirijske nuklearne odmazde.
No, možda bi nuklearna Sirija automatski postala meta preventivnog nuklearnog udara. Možda sirijski gradovi koji danas leže u ruševinama bi ležali u još i većim ruševinama.
Ostale vesti iz Sirije i Iraka pogledajte OVDE.
