Данашњег рата можда не би ни било: Како је Сирија умало постала НУКЛЕАРНА СИЛА!

Прича о потенцијалној нуклеарној Сирији данас увелике подсећа на шпијунски роман, међутим оно што се збивало током 2007. године, од Беча до пустиње Деир ел Зора, био је низ догађаја који, да се нису одиграли тим следом, би можда утицали на општу ситуацију и на начин на који данас говоримо о Сирији.

Причу можемо започети негде у првим данима марта 2007. Агенти Мосада, израелске обавештајне службе, прате у Бечу кућу Ибрахима Отмана, шефа Сиријске комисије за атомску енергију. Отман се налазио у граду, дошао је како би суделовао на састанку Међународне агенције за атомску енергију. Изашао је из куће и у мање од сат времена Мосадови агенти упали су унутра, тихо и брзо. Знали су тачно што траже, његов рачунар. Преузели су податке с рачунара и нестали без трага.

САЧМАРОМ У ЛИЦЕ: Овако се ИС обрачунава су супарничким ЏИХАДИСТИМА (ФОТО 18 )

Разлог ова акције било је то што су тих месеци Израел и САД постали забринути око сиријских нуклеарних амбиција.

Израелу је у интересу да буде и остане једина нуклеарна војна сила на простору Блиског истока. САД, који у потпуности одобрава израелски нуклеарни арсенал, својим утицајем омогућава да исти остане "тајан" - наиме, Израел није потписник пакта о нуклеарној непролиферацији, што значи да поседују илегални нуклеарни арсенал. Сви знају то, али нико, бар на Западу, не буни се око тога јер се воде претпоставком да Израел такво оружје мора имати за одбрану.

Наравно, нуклеарни клуб је клуб ексклузивних и исти ће направити све да у тај клуб више нико не уђе. Но, те године Сирија је, ако је веровати тврдњама, куцала на врата.

Ирачки потпредседник ОБЈАСНИО: Русија је спасила Блиски исток од пропасти

Још 90-их година Хафез ал-Асад, покојни сиријски председник, отац данашњег председника Башара ал-Асада, покушао је да купи нуклеарне реакторе од Аргентине и Русије. Покушај му није uspwo због великог америчког притиска. Но, крајем 2006. израелске обавештајне службе наилазе на информације како се сиријска нуклеарна активност поновно активирала. Посебно су били сумњичави према великој "енигматској" грађевини која се управо подизала на простору сиријске североисточне пустиње, у провинцији Деир ел-Зор.

Зато је Мосад био у Бечу и зато су Отману украли податке са рачунара. Прича каже како су тамо пронашли неколико десетина фотографија унутрашњости те мистериозне грађевине. Постојале су конкретне индиције да Сиријци заправо граде тајни нуклеарни реактор.

Постројење се налазило на месту ал-Кибар, у близини реке Еуфрат, на отприлике једнакој удаљености од Турске и Ирака. Надаље, према њиховим тврдњама, на фотографијама су се такође могли видети и Севернокорејски радници, а инжењерски елементи у унутрашњости подсећали су на Јонгбион реактор у Северној Кореји.

Мосад је закључио да разлог може бити само један - Сирија планира произвести нуклеарно оружје и поновј е дошло време за имплементацију Бегин доктрине. Она је названа по израелском премијеру Меначему Бегину и сводила се на то да Израел не сме нити једној непријатељској земљи у окружењу дозволити да се домогне нуклеарног наоружања.

Два сата ЖЕСТОКЕ борбе: Стравичан сукоб ИС и сиријске војске у источном Хомсу

Након информација које је Мосад "прибавио" у Бечу, израелске власти одмах су одлучиле како се сиријско нуклеарно постројење мора уништити, што је прие могуће, иако су знали да би бомбардовање нуклеарног реактора потенцијално могло изазвати ширење радијације на реку Еуфрат.

На власти у Израелу био је тада премијер Ехуд Олмерт. Годину дана раније, почетком 2006., дошао је на власт заговарајући мир, а рат с Хезболахом у Либаном тог лета биће катастрофалан по његову популарност.

Очекивано, Израел се понадао да би можда њихов главни савезник, САД, могао за њих решити овај проблем. Но, после инвазије на Ирак на темељу обавештајних информација које су биле потпуно лажне, Буш није био спреман на нову авантуру без непобитних доказа.

У својим мемоарима Бусх се присјећа разговора с Олмертом: "Не могу оправдати напад на суверену државу уколико моје обавештајне агенције не дођу и кажу да је то војни програм".

За Израелце је Бушево отезање с конкретном акцијом и његово позивање на дипломатију било нешто што их је одмах подсетило на случај Пакистана и Северне Кореје, две земље које су набавиле нуклеарно оружје јер САД није деловао на време. За њих је то представљало "прерано је, прерано је - упс, прекасно је" тактику.

Муњевити руски БОМБАРДЕРИ: Руси сравнили са земљом седиште ИС у источној Хами

Израелци су закључили како морају ствари преузети у своје руке и израелска војска (ИДФ) почела је у најстрожој тајности разматрати три потенцијална плана уништења реактора:

• велики ваздушни напад
• мањи, "хируршки", ваздушни напад
• копнени напад уз кориштење специјалних снага

На крају је одлучено како је најбоља тактика извести што мањи напад. Непосредно након поноћи 5. септембра 2007. кренула је операција Орхидеја - из израелских база полетела су четири Ф-15 и четири Ф-16 војна авиона. Након лета уз Медитеранску обалу скрећу према истоку. Лет настављају уздуж турско-сиријске границе те притом користе напредне уређаје за електронско ометање - сиријски радари не виде ништа, као ни сиријска противваздушна одбрана.

У Тел-Авиву, премијер Олмерт, налази се у посебном бункеру, у случају да операција одмах прерасте у рат. Негде око 00:53 пилоти шаљу ријеч "Аризона" - била је то кључна реч којом су потврдили да је управо 17 тона експлозива избачено на мету. Операција је била успешна у потпуности - сиријски реактор је уништен, а Израел није изгубио нити један авион.

Сутрадан сиријска државна новинска агенција САНА објављује вест како су израелски војни авиони упали у сиријски ваздушни простор, али их је "одвратила сиријска ПВО након што су избацили муницију на пустињском простору. Притом није било жртава нити материјалне штете".

За ову богомољу ће још много КРВИ ПОТЕЋИ: Ердоган БЕСАН на Израел?!

Но, истина је како сиријска ПВО уопште није била свесна израелске операције, а жртава је итекако било - процењује се да је 30-ак радника убијено на простору постројења у време напада.

Годинама касније Викиликс документи открили су да је Сирија скоро узвратила - припремили су далекометне ракете с хемијским бојевим главама, али се онда ипак одустало, због страха да ће Израел узвратити нуклеарним оружјем.

Тако се завршава прича о потенцијално нуклеарној Сирији. Да се одиграла другачије, да је неким чудом Сирија успела произвести нуклеарно оружје, као што је то учинила Северна Кореја, можда рата у Сирији не би ни било јер би се регионалне силе које данас подупиру екстремисте можда бојале сиријске нуклеарне одмазде.

Но, можда би нуклеарна Сирија аутоматски постала мета превентивног нуклеарног удара. Можда сиријски градови који данас леже у рушевинама би лежали у још и већим рушевинама.

Остале вести из Сирије и Ирака погледајте ОВДЕ.