Sirija DANAS - arena sukoba svetskih moćnika: OVA četiri događaja vode njenom RASPARČAVANJU

Sav optimizam koji se počeo gomilati u drugoj polovini prošle godine, osećaj da bi rat u Siriji mogao ipak uskoro završiti, ovih dana se gotovo u potpunosti raspao pretvarajući ovaj rat, još jednom, u naizgled beskrajno mrcvarenje jedne zemlje koja je od sukoba koji se 2011. mogao, eventualno, nazvati građanskim ratom, postala arena za sukob sve većeg broja regionalnih i svetskih sila.

Četiri su ključne eskalacije koje sada podgrevaju rat na jedan novi i opasniji nivo i sve tri dogodile su se ove godine, zapravo u manje od mesec dana. Prva eskalacija je ulazak turske vojske u Afrin. Druga eskalacija je rušenje ruskog vojnog aviona na prostoru iznad Idliba. Treća eskalacija je američko bombardovanje sirijskih pro-vladinih snaga na istoku zemlje. Četvrta se dogodila juče - jedan izraelski F-16 je srušen, po prvi puta od početka rata.

Kako su ove eskalacije povezane? Prvo što ih povezuje je vrlo kratak vremenski razmak u kojem se događaju. Kao drugo, logično, sve one zajedno služe raspirivanju sirijskog rata umesto da ga vode ka okončanju. Imajući u vidu da one nipošto nisu slučajnosti može se lako zaključiti kako sve idu na ruku jednoj agendi - agendi koja ne želi kraj rata u Siriji.

Krajem prošle godine u ruskoj zračnoj vojnoj bazi kod sirijske Latakije iznenada i bez najave pojavio se Vladimir Putin. Navratio je kako bi saopštio da je "misija završena", da je IS poražen, a samim time - u ruskoj verziji alternativne stvarnosti - i sam rat u Siriji. Dobar potez i proglas pred predstojeće ruske predsedničke izbore, ali, kako smo i sugerisali, reč je o alternativnoj stvarnosti koja ne odgovara stanju na terenu.

Turska se OPASNO ZAMERA Amerima: Traže da se DVE grupe proglase TERORISTIČKIM u UN, ali i još nešto

Naime, takav završetak rata doveo bi do zapisivanja "konačnog rezultata" i određivanja pobednika i poraženih. Pri takvom završetku rata pobeđuju Damask, Moskva i Teheran te se kreće u mirne vode "političke tranzicije", odnosno organizovanja što demokratskijih parlamentarnih i predsedničkih izbora na kojima, jer još stoji gde je i stajao, verovatno pobedu odnosi Bašar al-Asad.

To je demokratija kakvu zamišlja Rusija, kako kod sebe tako i kod Sirije, na temelju ideje "neka narod bira svoj put". Ali, Amerika smatra da to i nije demokratija. Idućeg meseca Putin će ponovno pobediti na predsedničkim izborima, ali Vašington tvrdi da tu nema demokratije jer demokratija je samo onaj proces koji vodi ili prema pobedi snaga tzv. "Zapadnih vrednosti" ili prema pobedi snaga koje će biti lojalisti Zapadnim vrednosti.

Ukratko, Rusija već dugo vremena koketira s naivnošću i još uvek je teško reći je li to samo gluma, primenjena kao svojevrsno "kupovanje vremena", ili pak autentični gubitak orijentacije u sve složenijem geopolitičkom odnosu između velikih sila.

Poginula dvojica TURSKIH pilota kada su Kurdi oborili vojni helikopter na severu Sirije

Drugim rečima, ako je Moskva zaista verovala da će rat u Siriji završiti kada IS bude poražen - jer su im tako u više navrata tvrdili američki predstavnici, od Obamine do Trumpove administracije, onda to nije samo naivnost već i vrlo opasna pogrešna kalkulacija koja na kraju može Siriju jako skupo koštati.

Ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, ove nedelje je konstatovao kako su Amerikanci "prekršili obećanje" jer su rekli da će se povući nakon nestanka IS. Ne, Amerikanci se neće povući i to više nije pretpostavka - novu strategiju doslovno je javno potvrdio američki državni sekretar Reks Tilerson.

Vratimo se na četiri eskalacije i zaboravimo na trenutak sve ruske diplomatske akrobacije od Astane do Sočija. Ko u tim eskalacijama učestvuje? Četiri snage: Rusija, Turska, Izrael i SAD. Ko od navedenih podržava Asada? Rusija. Preostale tri? Njegovo svrgavanje, smenu režima, stvaranje "nove Sirije". To su fundamentalne agende koje je Rusija ili zaboravila ili misli da je iko od preostale trojice na iste zaboravio.

Ruske agende možda su doživele i reviziju, otprilike u trenutku kada su počeli dovlačiti svoje S-400 sastave da bi osigurali svoje položaje, a ne da bi ih aktivno koristili. Ali, ako je Rusiji sada jedini interes sačuvati svoja dva uporišta u Siriji, Latakiju i Tartus, onda moraju znati da za njih nema mesta u post-Asad Siriji.

SAD, Turska i Izrael su u svojoj osnovi saveznici, itekakvi saveznici. Erdogan voli retoriku, voli je i Netanijahu, a Trump pogotovo, ali pomenuta trojica samo su prepoznatljivi brendovi svojih zemalja - iza i ispod njih nalaze se razgranate mreže obaveštajnih organizacija koje, kada je riječ o izbacivanju Asada i njegovih iranskih prijatelja, deluju kao jedan kolektivni um i Rusija se u isti neće uvući baš kao ni što recimo jedna Nemačka ili Francuska, koliko god se dodvoravale, nikada neće biti članice "Kluba od pet očiju". 

Pakao za teroriste u Idlibu: "Špijuni" ih ZASULI bombama (FOTO)

Vojno gledajući, SAD, Turska i Izrael možda pripremaju veliku operaciju koja ima za cilj "prikliještiti" Siriju iz nekoliko pravaca. 

Turska je već poručila kako će nakon eliminacije Kurda u Afrinu krenuti snažno u Idlib, gde se sirijska vojska nada nekom većem napretku. SAD je velikim napadom na pro-vladine snage kod Eufrata pokazao kako su dani suzdržanosti gotovi te kako su sada vladine i pro-vladine snage nova "legitimna meta". Izrael jeste izgubio jednog lovca jutros, ali su odmah zatim pokrenuli još intenzivniji napad u okolini Damaska i sada će taj gubitak svakako nastojati okrenuti u svoju korist ističući srušeni F-16 kao argument za napad na Siriju.

Štaviše, Izrael tvrdi kako je njihov F-16 srušen u njihovom vazudšnom prostoru. Zatim, tvrde kako je do akcije jutros došlo nakon što je u njihov vazdušni prostor navodno upala iranska bespilotna letelica. Ovu priču sada će iskoristiti za jednu snažnu kampanju pozivanja na opštu obranu Izraela koji je sada ugrožen iranskom prisutnošću na granicama.

Teroristi ZASULI granatama centar Damaska: Sirijska prestonica u PLAMENU!

Kada krenu priče o "egzistencijalnoj ugroženosti" Izrael ne samo da može što hoće već može, zbog svoje političke i istorijske pozicije, očekivati da će mu ostatak sveta i dozvoliti da napravi što god hoće, a kada govorimo o snazi Izrael je bez konkurencije na celom Bliskom istoku jer je jedina nuklearna sila.

Za vrijeme pisanja ovog teksta izraelska vojska (IDF) objavila je kako se "Sirija i Iran igraju s vatrom" te kako će "skupo platiti zbog kršenja izraelskog suvereniteta". Činjenicu da je zapravo Izrael svakako prvak u kršenju tuđih suvereniteta u regiji ne treba posebno ni isticati jer to je već poznato - dovoljno je samo spomenuti kako su njihove vazdušne snage, prema njihovoj potvrdi, izvele "stotine" vazdušnih napada na teritoriju Sirije.

Iz "igre" su izbačeni pojedini akteri - Saudijska Arabija i Katar danas imaju znatno manji uticaj na prostoru Sirije nego ranijih godina, isto važi i za Francusku koja je gurnuta na margine, ali za Siriju to nažalost nije neophodno dobra vest jer sada dolazi do buđenja "tihe" američke prisutnosti i to će biti veliki, veliki problem. Rusija se možda nadala, naivno, da će Turska biti taj "faktor X" koji će rešiti "američki problem", ali taj scenarijo, u kojem turska vojska oružjem izbacuje američku vojsku iz Sirije, može se, čini se, odvijati samo u jednom od vatrenih govora turskog predsednika, ali ne i u domeni stvarnosti.

Ali, to nije kraj loših vesti po Siriju - ove eskalacije i razvoj događaja u zadnjih mesec dana otkriva nam još nešto: sirijski neprijatelji danas imaju još i veće ambicije nego ranije. Do juče je glavna agenda bila "Asad mora otići", ali sada se stvara nešto još veće - pokušaj okupacije. Upravo je rusko ministarstvo obrane, nakon saznanja da neće biti ništa od američkog odlaska, konstatiralo da se čini kako Amerikanci zapravo planiraju okupirati sirijske energetske resurse.

EMITOVAN SNIMAK OBARANJA IRANSKOG DRONA: Izraelci ga razneli u paramparčad (VIDEO)

Takav scenarijo vrlo je moguć, dovoljno je da kažu kako se "boje" da bi naftna i plinska polja mogla pasti ponovno u ruke terorista, pa da tamo ostanu koliko im se prohte te da na taj način pripoje bogata prostranstva istočne Sirije "okupiranom" teritoriju Iraka i Afganistana. Za takav manevar možda im i ne treba smena režima u Damasku, štaviše, jer potencijalna nova sirijska vlast bi mogla jednog dana reći kako želi svoje energente nazad dok Asadu mogu uvek odbrusiti: "Ne može, ti si diktator!".

Turska takođe ima okupacijske apetite na severu Sirije, u to nema sumnje, a Izrael već aktivno i drži deo Sirije pod okupacijom (Golan), tako da je trojka saglasna. Samo je još potrebno dogovoriti kome pripada šta i onda se može krenuti s realizacijom. Rusija možda oseća novu igru i misli da će dodvoravanje Turskoj (dozvola za upad u Afrin) osigurati deo i za njih (obala) - to nije nužno ono što se sada događa, ali  moglo bi biti.

Četiri velike sirijske eskalacije s početka 2018. sigurno nisu i jedine, a tempo s kojim dolaze znači da će ih biti još dosta. Je li se sve ovo moglo izbeći? Teško - ilegalna američka vojna prisutnost u Siriji nije se smela dogoditi, ali u ključnom trenutku nije bilo niti volje niti snage (danas još manje) da se to spreči.

Komadanje Sirije bio je Plan A ili Plan B, zavisno od razvoja događaja, od samog početka rata 2011., a verojatno još i puno ranije jer razbijanje Asadove Sirije je projekt znatno stariji od vlasti Bašara. 

Vesti iz Sirije, Iraka i Jemena pogledajte OVDE.