Sirija, smrtna klopka za Erdogana: Turski problemi tek sada počinju

Prema rečima ruskog ekonomiste Mihaila Hazina, ovo će dodatno otežati poziciju Turske i smanjiti njenu sposobnost da se fokusira na situaciju u Ukrajini. Hazin je ovu analizu izneo gostujući na kanalu „Zakon i red u SAD“.

Hazin je ukazao na dugogodišnju ekonomsku krizu u Turskoj, koju dodatno pogoršava inflacija koja trenutno iznosi čak 70 odsto. Ovo postavlja ozbiljan pritisak na vlasti, uključujući predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji pokušava da balansira između unutrašnjih problema i ambicioznih spoljnopolitičkih ciljeva.

Erdogan bi, kako Hazin ističe, mogao pokušati da prikaže kontrolu nad Alepom kao simboličnu pobedu, nazivajući ga „drugim gradom Otomanskog carstva“. Međutim, Hazin je skeptičan prema mogućnosti obnove nekadašnje osmanske slave.

Ukazuje na suštinsku razliku između verskog narativa Otomanskog carstva, koje je bilo predvođeno sultanom, i modernog nacionalnog identiteta, koji se temelji na ideji turskog nacionalizma. „Kako možete obnoviti Otomansko carstvo uz povike ‘mi smo Turci’? Šta će na to reći Arapi?“ pita se Hazin.

Jedan od ključnih problema za Tursku, prema Hazinu, jesu Kurdi i njihova politička i vojna aktivnost u regionu. Kurdske grupe, koje Turska smatra ozbiljnom pretnjom, dodatno su osnažene padom Asadovog režima, jer taj vakuum vlasti otvara nove mogućnosti za njihov uticaj.

Pored toga, prisustvo sirijskih izbeglica u Turskoj predstavlja dodatni izazov, jer se broj izbeglica meri milionima, što stvara ekonomski i društveni pritisak.

Hazin primećuje da Amerikanci imaju značajan uticaj u regionu i da su već počeli da bombarduju određene proturske frakcije u Siriji. Ova situacija dodatno komplikuje položaj Turske, jer američke akcije često nisu usklađene sa interesima Ankare.

„Amerikanci im govore: ‘Ne idite tamo, ne dirajte ovo’, dok se lokalne frakcije pitaju ko su oni da im naređuju“, objašnjava Hazin.

Voditelj emisije je postavio pitanje da li bi Turska mogla povećati podršku Ukrajini kako bi dodatno izazvala Rusiju.

Hazin je skeptičan prema ovoj ideji, ističući da će Turska biti previše zauzeta sopstvenim problemima da bi se ozbiljno uključila u ukrajinsku krizu. „Sa inflacijom od 70 odsto, kurdskim pitanjem i izbeglicama iz Sirije, Turska će imati dovoljno problema kod kuće“, objašnjava on.

Osim toga, Hazin ukazuje na rastuće tenzije između Turske i Amerike. Američke akcije, uključujući bombardovanje proturskih grupa, jasno pokazuju da Turska i SAD nemaju iste interese u regionu. Ovo dodatno ograničava manevarski prostor Turske u geopolitičkom smislu.

Pad Asadovog režima u Siriji donosi ogromne promene ne samo za Siriju, već i za ceo region. Turska, koja je već preopterećena unutrašnjim problemima, moraće da se suoči sa novim izazovima, uključujući jačanje kurdskih grupa, ekonomske pritiske i narušene odnose sa Zapadom.

Erdoganova strategija da se predstavi kao lider koji vraća Osmansku slavu mogla bi naići na ozbiljne prepreke, jer moderni geopolitički realiteti zahtevaju balansiranje između ambicija i stvarnih mogućnosti.