Tajna ratna strategija?! Zauzimanje Golanske visoravni izazvalo oštre reakcije – evo zašto je ovaj region od ključne važnosti

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je naredio Izraelskim odbrambenim snagama (IDF) da uđu u tampon zonu i "zauzmu okolne položaje".

Rekao je da je to privremena mera za obezbeđivanje Izraela od napada pobunjeničkih snaga u Siriji nakon pada tamošnjeg režima Bašara al-Asada.

Ovaj potez osudilo je nekoliko arapskih država.

Šta je Golanska visoravan i ko je kontroliše?

Golanska visoravan je stenoviti plato u jugozapadnoj Siriji, koji se prostire ka severoistočnom Izraelu i nalazi se pod izraelskom vojnom okupacijom.

Tokom Šestodnevnog rata iz 1967. godine, Sirija je napala Izrael preko ove visoravni, ali je Izrael uzvratio i zauzeo oko 1.200 kvadratnih kilometara oblasti.

Sirija je pokušala da povrati Golansku visoravan tokom Bliskoistočnog (Jom-Kipurskog) rata 1973. godine, ali u tome nije uspela.

Obe zemlje su potpisale primirje 1974. godine, prema kojem su se njihove snage trebale povući na obe strane 80 kilometara dugog pojasa zemlje poznatog kao „Oblast razdvajanja" na visoravni, a jedinica UN-a zvana Snage za posmatranje povlačenja od tada se nalazi tamo da bi nadzirala poštovanje dogovora.

Izrael je 1981. godine anektirao oblast Golanske visoravni pod vlastitom kontrolom, a doseljenici su počeli tamo da grade naselja.

Izraelski suverenitet nad ovom oblašću nije međunarodno priznat, ali je 2019. godine administracija tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa raskrstila sa višedecenijskom američkom politikom i priznala ga.

Sirija kaže da ne pristaje na mirovni dogovor sa Izraelom ukoliko se on ne povuče sa čitavog Golana.

U novembru 2024. godine Izrael je primio pritužbu Sirije i UN-a zbog kopanja rovova duž svoje strane Oblasti razdvajanja, koji su na nekim mestima prelazili u tampon zonu.

Zašto je Golanska visoravan važna?

Sirija je redovno koristila artiljeriju da bi granatirala čitav severni Izrael između 1948. i 1967. godine dok je kontrolisala Golansku visoravan.

Za Izrael, glavni grad Sirije Damask – oko 60 kilometara na sever – jasno je vidljiv sa visoravni, zajedno sa većim delom južne Sirije.

Kontrolisanje oblasti pruža Izraelu odlično osmatračko mesto za praćenje pokreta sirijske vojske.

Uspon do visoravni takođe daje Izraelu prirodnu tampon zonu protiv bilo kakvih vojnih napada od Sirije (kakvih je bilo u ratu 1973. godine).

Golanska visoravan je ključni izvor vode u regionu, koji je generalno suv.

Kišnica sa visoravni uliva se u reku Jordan, što okolno zemljište čini dovoljno plodnim da omogući uzgoj vinograda i voćnjaka, i da pruži pašnjake za stoku.

Jedna od glavnih prepreka za bilo kakav mirovni dogovor između Sirije i Izraela u prošlosti bio je sirijski zahtev da se Izrael do kraja povuče na svoje granice od pre 1967. godine.

To bi Siriji dalo kontrolu nad istočnom obalom Galilejskog mora (poznatog i kao Kineretsko more među Izraelcima i Tiberijadsko jezero među Arapima) i lišilo Izrael važnog izvora sveže vode.

Izrael kaže da bi granica trebalo da se nalazi dalje na istok.

Javno mnjenje u Izraelu generalno podržava zadržavanje Golanske visoravni, pošto ljudi misle da je suviše važna, u strateškom smislu, da bi bila vraćena.

Šta je Izrael nedavno preduzeo na Golanskoj visoravni?

Trupe IDF-a zauzele su demilitarizovanu tampon zonu na Golanskoj visoravni nakon što su trupe sirijske vojske napustile položaje zbog nadiranja pobunjeničkih snaga.

Komandanti IDF-a takođe priznaju da trupe operišu preko demilitarizovane tampon zone na Golanskoj visoravni.

Netanjahu je rekao da njegove snage uspostavljaju "privremeni odbrambeni položaj sve dok ne bude bio postignut odgovarajući sporazum".

- Ako budemo mogli da uspostavimo dobrosusedske odnose i miroljubive odnose sa novim snagama u Siriji, to je onda naša želja. Ali ako u tome ne budemo uspeli, uradićemo sve što je u našoj moći da odbranimo državu Izrael i granice Izraela, rekao je on.

Sirijski medijski izveštaji tvrdili su da su Izraelci dospeli na oko 25 kilometara od Damaska, ali su izraelski vojni izvori negirali da je njihov prodor stigao toliko daleko.

Izraelski potez je listom osuđen u saopštenjima nekoliko arapskih zemalja.

Egipatsko Ministarstvo spoljnih poslova opisalo je to kao "okupaciju sirijske teritorije i flagrantno kršenje Sporazuma o povlačenju iz 1974. godine".

Netanjahu je rekao da je preduzeo korake da obezbedi izraelske granice zato što je, nakon što su pobunjeničke snage zauzele Siriju, sporazum iz 1974. godine postao "ništavan".

Srbija Danas/BBC