Тајна ратна стратегија?! Заузимање Голанске висоравни изазвало оштре реакције – ево зашто је овај регион од кључне важности
Израелске снаге су заузеле демилитаризовану тампон зону на Голанској висоравни и одређени број положаја на сиријској територији.
Израелски премијер Бењамин Нетањаху изјавио је да је наредио Израелским одбрамбеним снагама (ИДФ) да уђу у тампон зону и "заузму околне положаје".
Рекао је да је то привремена мера за обезбеђивање Израела од напада побуњеничких снага у Сирији након пада тамошњег режима Башара ал-Асада.
Овај потез осудило је неколико арапских држава.
Шта је Голанска висораван и ко је контролише?
Голанска висораван је стеновити плато у југозападној Сирији, који се простире ка североисточном Израелу и налази се под израелском војном окупацијом.
Током Шестодневног рата из 1967. године, Сирија је напала Израел преко ове висоравни, али је Израел узвратио и заузео око 1.200 квадратних километара области.
Сирија је покушала да поврати Голанску висораван током Блискоисточног (Јом-Кипурског) рата 1973. године, али у томе није успела.
Обе земље су потписале примирје 1974. године, према којем су се њихове снаге требале повући на обе стране 80 километара дугог појаса земље познатог као „Област раздвајања" на висоравни, а јединица УН-а звана Снаге за посматрање повлачења од тада се налази тамо да би надзирала поштовање договора.
Израел је 1981. године анектирао област Голанске висоравни под властитом контролом, а досељеници су почели тамо да граде насеља.
Израелски суверенитет над овом облашћу није међународно признат, али је 2019. године администрација тадашњег америчког председника Доналда Трампа раскрстила са вишедеценијском америчком политиком и признала га.
Сирија каже да не пристаје на мировни договор са Израелом уколико се он не повуче са читавог Голана.
У новембру 2024. године Израел је примио притужбу Сирије и УН-а због копања ровова дуж своје стране Области раздвајања, који су на неким местима прелазили у тампон зону.
Зашто је Голанска висораван важна?
Сирија је редовно користила артиљерију да би гранатирала читав северни Израел између 1948. и 1967. године док је контролисала Голанску висораван.
За Израел, главни град Сирије Дамаск – око 60 километара на север – јасно је видљив са висоравни, заједно са већим делом јужне Сирије.
Контролисање области пружа Израелу одлично осматрачко место за праћење покрета сиријске војске.
Успон до висоравни такође даје Израелу природну тампон зону против било каквих војних напада од Сирије (каквих је било у рату 1973. године).
Голанска висораван је кључни извор воде у региону, који је генерално сув.
Кишница са висоравни улива се у реку Јордан, што околно земљиште чини довољно плодним да омогући узгој винограда и воћњака, и да пружи пашњаке за стоку.
Једна од главних препрека за било какав мировни договор између Сирије и Израела у прошлости био је сиријски захтев да се Израел до краја повуче на своје границе од пре 1967. године.
То би Сирији дало контролу над источном обалом Галилејског мора (познатог и као Кинеретско море међу Израелцима и Тиберијадско језеро међу Арапима) и лишило Израел важног извора свеже воде.
Израел каже да би граница требало да се налази даље на исток.
Јавно мњење у Израелу генерално подржава задржавање Голанске висоравни, пошто људи мисле да је сувише важна, у стратешком смислу, да би била враћена.
Шта је Израел недавно предузео на Голанској висоравни?
Трупе ИДФ-а заузеле су демилитаризовану тампон зону на Голанској висоравни након што су трупе сиријске војске напустиле положаје због надирања побуњеничких снага.
Команданти ИДФ-а такође признају да трупе оперишу преко демилитаризоване тампон зоне на Голанској висоравни.
Нетањаху је рекао да његове снаге успостављају "привремени одбрамбени положај све док не буде био постигнут одговарајући споразум".
- Ако будемо могли да успоставимо добросуседске односе и мирољубиве односе са новим снагама у Сирији, то је онда наша жеља. Али ако у томе не будемо успели, урадићемо све што је у нашој моћи да одбранимо државу Израел и границе Израела, рекао је он.
Сиријски медијски извештаји тврдили су да су Израелци доспели на око 25 километара од Дамаска, али су израелски војни извори негирали да је њихов продор стигао толико далеко.
Израелски потез је листом осуђен у саопштењима неколико арапских земаља.
Египатско Министарство спољних послова описало је то као "окупацију сиријске територије и флагрантно кршење Споразума о повлачењу из 1974. године".
Нетањаху је рекао да је предузео кораке да обезбеди израелске границе зато што је, након што су побуњеничке снаге заузеле Сирију, споразум из 1974. године постао "ништаван".
Србија Данас/BBC