Zašto se opet razbuktao sukob u Siriji i ko su "glavni igrači"? Hiljade terorista ustalo protiv režima, u toku su žestoke bitke
Sirijski pobunjenici pokrenuli su veliku ofanzivu protiv režima predsednika Bašara al Asada i tvrde da kontrolišu delove Alepa iz kojih su se Bašarove snage povukle. U toku su žestoke bitke za grad Hama u Siriji, dok se šire spekulacije da je sam Bašar pobegao u Rusiju - zemlju koja mu je već pomogla da zadrži vlast.
Činilo se da se od 2020. građanski rat u Siriji smirio. Ali, 13 godina od izbijanja jedne od najgorih humanitarnih kriza 21. veka, novi talas nasilja ponovo je skrenuo pažnju na konflikt.
Vladine trupe izgubile su značajnu teritoriju usled iznenadnog napada boraca na čelu sa islamističkom militantnom grupom Hajat Tahrir al-Šam (HTS), gubeći kontrolu nad nekoliko sela i vojnih objekata u Alepu, koji je od Damaska udaljen oko 350 km. Prema Sirijskoj opservatoriji za ljudska prava (SOHR), 277 ljudi, od čega 20 civila, ubijeno je od početka ofanzive u sredu. Kao odgovor na napredovanje pobunjenika, ruske i sirijske vazdušne snage pokrenule su vazdušnu ofanzivu u provincijama Alep i Idlib. Pobunjenici HTS žele da uspostave islamsku vlast u Siriji, a grupa predvođena Abuom Mohamedom al Golanijem godinama je upravljala delovima zemlje.
Ova ofanziva je prvi put da su opozicione snage zauzele teritoriju u Alepu od 2016, razbijajući zatišje u građanskom ratu koji nikada nije zvanično završen.
Obnovljeni konflikt, u kojem je do sada ubijeno preko 300.000 ljudi, a skoro šest miliona izbeglo iz zemlje, takođe ima široke posledice u regionu i svetu.
Šta se desilo u sirijskom građanskom ratu?
Na vrhuncu Arapskog proleća 2011, prodemokratski demonstranti izašli su na ulice Sirije pozivajući na svrgavanje autoritarnog predsednika Bašara al Asada. Asadove snage su ugušile proteste. Ali, počela je da se formira naoružana opozicija sastavljena od malih milicija i nešto dezertera iz sirijske vojske.
Opozicione snage su podržavale strane sile na različite načine, uključujući Tursku, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, kao i Sjedinjene Američke Države. Sirijski saveznici Iran i Rusija su pojačali svoju podršku vladi.
Ekstremni islamisti, uključujući Al Kaidu, zainteresovali su se za Siriju. Sirijske demokratske snage (SDF), američki partner sastavljen od kurdskih boraca, borile su se protiv ISIS-a i efektivno okončale teritorijalno postojanje grupe. Rusija i Turska su 2020. dogovorile prekid vatre u poslednjoj preostaloj provinciji koju je držala opozicija – Idlibu – pristajući da se uspostavi bezbednosni koridor sa zajedničkim patrolama. Od tada nije bilo većih sukoba, ali sirijska vlada nikada nije povratila čitavu teritoriju.
Rat u Siriji: Zašto se ponovo razbuktao?
Ofanziva pobunjenika je počela u sredu nakon što su oformili novu koaliciju – “Komandu vojnih operacija”. Brzo su prošli kroz sela oko Alepa, a stanovnici kažu da oni sada kontrolišu veći deo grada i nailaze na malo otpora na svom putu.
Borci su rekli da nastoje da oslobode okupirane teritorije i odgovore na pojačane napade vladinih snaga i proiranskih grupa milicija. Kako piše CNN, pobunjenici možda žele da iskoriste oslabljenu vladu čiji su ključni saveznici preokupirani drugim sukobima.
Rusija, glavni Asadov saveznik na nebu, pokrenula je invaziju na Ukrajinu 2022. Iran je u međuvremenu pretrpeo niz napada od Izraela, koji je naneo posebno teške udarce Hezbolahu. Analitičari su rekli CNN-u da sirijski pobunjenici koriste vakuum koji je grupa ostavila da napreduju u Siriji.
Ko su pobunjenici koji sprovode ofanzivu u Siriji?
Nova grupacija je sastavljena od širokog spektra opozicionih snaga, od islamističkih do umerenih frakcija. Predvodi ih Hajat Tahrir al-Šam (HTS), bivša podružnica Al Kaide u Siriji koja je ranije bila poznata kao Al Nusra front.
Grupa je zvanično prekinula veze sa Al Kaidom 2017. i postala de fakto vladar u Idlibu, a tokom svog vrhunca je imala operativno prisustvo u Alepu, Hami, Deri i Damasku.
Dodatno komplikujući situaciju, SDF je zauzeo neke pozicije. Okosnicu SDF čine kurdski borci iz grupe poznate kao Jedinice za zaštitu naroda (YPG), koja se ranije borila protiv drugih sirijskih opozicionih grupa. Turska karakteriše YPG produžetkom grupe koju smatra terorističkom organizacijom.
Dok SAD i Ujedinjene nacije i dalje vode HTS kao terorističku organizaciju od 2018, njen lider Abu Mohamed al Golani je nastojao da udalji grupu od ekstremističkih korena.
HTS je od 2018. komandovao snagama koje su brojale između 12-15.000 militanata, a nije poznato koliko je novih boraca regrutovano uoči poslednje ofanzive.
Ko je Abu Mohamed Al Golani?
Sirijski militantni lider trenutno je glavni komandant grupe HTS. Takođe se zove i Muhamed al Džavlani i Muhamed al Džulani, piše magazin “Vik”. Prema nepotvrđenim informacijama, on je ubijen u ruskim vazdušnim napadima u nedelju, ali su u pitanju nezvanične informacije medija.
Al Golani (42) je vodio Al Nusra front pre nego što se spojio sa HTS. Američki Stejt department ga je 2013. proglasio za “posebno važnog globalnog teroristu” zbog izvođenja nekoliko terorističkih napada usmerenih na civile širom Sirije, a četiri godine kasnije je ponudio nagradu od 10 miliona dolara za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja.
Porodica mu je poreklom sa sirijske Golanske visoravni i “al Džulani” u njegovom imenu je referenca na ovo područje koje je Izrael delimično okupirao i anektirao tokom Šestodnevnog rata 1967.
Koji su ciljevi pobunjenika?
U video izjavi u kojoj je najavljena ofanziva, vojni komandant pobunjenika potpukovnik Hasan Abdulgani opisao je operaciju kao odbrambenu nužnost.
- Da bismo zaustavili napade na naš narod, ova operacija nije izbor. To je obaveza da branimo narod i njihovu zemlju. Svima je postalo jasno da su režimske milicije i njihovi saveznici, uključujući iranske plaćenike, objavili otvoreni rat sirijskom narodu - rekao je on, preneo je “Njujork tajms”.
Kako navodi NDTV, neposredni ciljevi pobunjenika uključuju zaustavljanje vazdušnih napada na civilne oblasti, vraćanje teritorije i presecanje kritičnih puteva snabdevanja vladinih snaga.
Kakav je bio odgovor vlade?
Ruski i sirijski avioni izveli su brojne napade na pobunjenike koji su zauzeli predgrađe Alepa. Sirijska vojska najavila je u subotu "privremeno povlačenje trupa" iz grada Alepa , kako bi pripremila kontraofanzivu protiv "terorista".
Sirijska civilna odbrana, koja deluje u delovima Sirije pod kontrolom opozicije, saopštila je da su sirijski i ruski avioni bombardovali stambene četvrti, benzinsku pumpu i školu, pri čemu su poginula četiri civila. Rusija, koja je od 2015. vojno angažovana u Siriji kao podrška Asadovom režimu, obećala je dodatnu vojnu pomoć kako bi zaustavila pobunjenike.
Implikacije po Asadov režim i regionalni sukob
Dok Asadov režim kontroliše oko 70% sirijske teritorije, većina ove kontrole počiva na podršci spoljnih saveznika, poput Rusije i Irana.
Pored toga, ofanziva rizikuje ponovo rasplamsavanje širih sukoba unutar Sirije. Islamska država, iako poražena, i dalje postoji u regionu preko uspavanih ćelija. Slabljenje vladine kontrole moglo bi stvoriti prostor za ove ekstremističke grupe da se pregrupišu i prošire svoje aktivnosti.
Prema izveštajima pojedinih medija, Bašar al Asad se nalazi u Rusiji, gde je pobegao nakon ofanzive pobunjenika.
Do ofanzive je došlo u vreme kad su Iran i njegove posredničke grupe, uključujući Hamas i Hezbolah, zauzeti sukobima na drugim mestima. A Rusija je zauzeta u Ukrajini što ograničava njenu sposobnost da značajno podrži sirijsku vladu, navodi NDTV. Turska podržava neke od pobunjeničkih frakcija koje su uključene u ofanzivu.
Srbija Danas/Blic
