Зашто се опет разбуктао сукоб у Сирији и ко су "главни играчи"? Хиљаде терориста устало против режима, у току су жестоке битке

Чинило се да се од 2020. грађански рат у Сирији смирио. Али, 13 година од избијања једне од најгорих хуманитарних криза 21. века, нови талас насиља поново је скренуо пажњу на конфликт.

Владине трупе изгубиле су значајну територију услед изненадног напада бораца на челу са исламистичком милитантном групом Хајат Тахрир ал-Шам (ХТС), губећи контролу над неколико села и војних објеката у Алепу, који је од Дамаска удаљен око 350 км. Према Сиријској опсерваторији за људска права (СОХР), 277 људи, од чега 20 цивила, убијено је од почетка офанзиве у среду. Као одговор на напредовање побуњеника, руске и сиријске ваздушне снаге покренуле су ваздушну офанзиву у провинцијама Алеп и Идлиб. Побуњеници ХТС желе да успоставе исламску власт у Сирији, а група предвођена Абуом Мохамедом ал Голанијем годинама је управљала деловима земље.

Ова офанзива је први пут да су опозиционе снаге заузеле територију у Алепу од 2016, разбијајући затишје у грађанском рату који никада није званично завршен.

Обновљени конфликт, у којем је до сада убијено преко 300.000 људи, а скоро шест милиона избегло из земље, такође има широке последице у региону и свету.

Шта се десило у сиријском грађанском рату?

На врхунцу Арапског пролећа 2011, продемократски демонстранти изашли су на улице Сирије позивајући на свргавање ауторитарног председника Башара ал Асада. Асадове снаге су угушиле протесте. Али, почела је да се формира наоружана опозиција састављена од малих милиција и нешто дезертера из сиријске војске.

Опозиционе снаге су подржавале стране силе на различите начине, укључујући Турску, Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате, као и Сједињене Америчке Државе. Сиријски савезници Иран и Русија су појачали своју подршку влади.

Екстремни исламисти, укључујући Ал Каиду, заинтересовали су се за Сирију. Сиријске демократске снаге (СДФ), амерички партнер састављен од курдских бораца, бориле су се против ИСИС-а и ефективно окончале територијално постојање групе. Русија и Турска су 2020. договориле прекид ватре у последњој преосталој провинцији коју је држала опозиција – Идлибу – пристајући да се успостави безбедносни коридор са заједничким патролама. Од тада није било већих сукоба, али сиријска влада никада није повратила читаву територију.

Рат у Сирији: Зашто се поново разбуктао?

Офанзива побуњеника је почела у среду након што су оформили нову коалицију – “Команду војних операција”. Брзо су прошли кроз села око Алепа, а становници кажу да они сада контролишу већи део града и наилазе на мало отпора на свом путу.

Борци су рекли да настоје да ослободе окупиране територије и одговоре на појачане нападе владиних снага и проиранских група милиција. Како пише CNN, побуњеници можда желе да искористе ослабљену владу чији су кључни савезници преокупирани другим сукобима.

Русија, главни Асадов савезник на небу, покренула је инвазију на Украјину 2022. Иран је у међувремену претрпео низ напада од Израела, који је нанео посебно тешке ударце Хезболаху. Аналитичари су рекли CNN-u да сиријски побуњеници користе вакуум који је група оставила да напредују у Сирији.

Ко су побуњеници који спроводе офанзиву у Сирији?

Нова групација је састављена од широког спектра опозиционих снага, од исламистичких до умерених фракција. Предводи их Хајат Тахрир ал-Шам (ХТС), бивша подружница Ал Каиде у Сирији која је раније била позната као Ал Нусра фронт.

Група је званично прекинула везе са Ал Каидом 2017. и постала де факто владар у Идлибу, а током свог врхунца је имала оперативно присуство у Алепу, Хами, Дери и Дамаску.

Додатно компликујући ситуацију, СДФ је заузео неке позиције. Окосницу СДФ чине курдски борци из групе познате као Јединице за заштиту народа (YPG), која се раније борила против других сиријских опозиционих група. Турска карактерише YPG продужетком групе коју сматра терористичком организацијом.

Док САД и Уједињене нације и даље воде ХТС као терористичку организацију од 2018, њен лидер Абу Мохамед ал Голани је настојао да удаљи групу од екстремистичких корена.

ХТС је од 2018. командовао снагама које су бројале између 12-15.000 милитаната, а није познато колико је нових бораца регрутовано уочи последње офанзиве.

Ко је Абу Мохамед Ал Голани?

Сиријски милитантни лидер тренутно је главни командант групе ХТС. Такође се зове и Мухамед ал Џавлани и Мухамед ал Џулани, пише магазин “Вик”. Према непотврђеним информацијама, он је убијен у руским ваздушним нападима у недељу, али су у питању незваничне информације медија.

Ал Голани (42) је водио Ал Нусра фронт пре него што се спојио са ХТС. Амерички Стејт департмент га је 2013. прогласио за “посебно важног глобалног терористу” због извођења неколико терористичких напада усмерених на цивиле широм Сирије, а четири године касније је понудио награду од 10 милиона долара за информације које би довеле до његовог хапшења.

Породица му је пореклом са сиријске Голанске висоравни и “ал Џулани” у његовом имену је референца на ово подручје које је Израел делимично окупирао и анектирао током Шестодневног рата 1967.

Који су циљеви побуњеника?

У видео изјави у којој је најављена офанзива, војни командант побуњеника потпуковник Хасан Абдулгани описао је операцију као одбрамбену нужност.

- Да бисмо зауставили нападе на наш народ, ова операција није избор. То је обавеза да бранимо народ и њихову земљу. Свима је постало јасно да су режимске милиције и њихови савезници, укључујући иранске плаћенике, објавили отворени рат сиријском народу - рекао је он, пренео је “Њујорк тајмс”.

Како наводи НДТВ, непосредни циљеви побуњеника укључују заустављање ваздушних напада на цивилне области, враћање територије и пресецање критичних путева снабдевања владиних снага.

Какав је био одговор владе?

Руски и сиријски авиони извели су бројне нападе на побуњенике који су заузели предграђе Алепа. Сиријска војска најавила је у суботу "привремено повлачење трупа" из града Алепа , како би припремила контраофанзиву против "терориста".

Сиријска цивилна одбрана, која делује у деловима Сирије под контролом опозиције, саопштила је да су сиријски и руски авиони бомбардовали стамбене четврти, бензинску пумпу и школу, при чему су погинула четири цивила. Русија, која је од 2015. војно ангажована у Сирији као подршка Асадовом режиму, обећала је додатну војну помоћ како би зауставила побуњенике.

Импликације по Асадов режим и регионални сукоб

Док Асадов режим контролише око 70% сиријске територије, већина ове контроле почива на подршци спољних савезника, попут Русије и Ирана.

Поред тога, офанзива ризикује поново распламсавање ширих сукоба унутар Сирије. Исламска држава, иако поражена, и даље постоји у региону преко успаваних ћелија. Слабљење владине контроле могло би створити простор за ове екстремистичке групе да се прегрупишу и прошире своје активности.

Према извештајима појединих медија, Башар ал Асад се налази у Русији, где је побегао након офанзиве побуњеника.

До офанзиве је дошло у време кад су Иран и његове посредничке групе, укључујући Хамас и Хезболах, заузети сукобима на другим местима. А Русија је заузета у Украјини што ограничава њену способност да значајно подржи сиријску владу, наводи НДТВ. Турска подржава неке од побуњеничких фракција које су укључене у офанзиву.

Србија Данас/Блиц