ISTINA O RATNIM RANAMA BIVŠEG PREDSEDNIKA SFRJ: Tito je ranjavan tri puta!
Granata ruskog dalekometnog topa u noći „našla“ Titovu Desetu četu, koja se kretala u koloni, ubila 13, a ranila 10 austrougarskih vojnika. Domobran Broz ranjen u vrat.
Široj javnosti je poznato da je Josip Broz Tito, bivši predsednik SFRJ i vrhovni komandant jugoslovenskih partizana, ranjavan dva puta, u oba svetska rata po jednom.
Čak i u zvaničnoj biografiji, koju je pisao CK SKJ, kao i desetinama onih koje se mogu pročitati u raznim enciklopedijama i internet stranicama, pominju se samo dva ranjavanja.
Prvo put na ruskom frontu, drugo u bitci između nemačke armije i partizana na Sutjesci. Međutim, Tito je na ruskom frontu ranjavan dva puta, u kratkom vremenskom razdoblju
DIPLOMATE KRAJ MORAVE: Nesvakidašnja poseta ambasadora Palestine i Iraka Velikoj Plani
Prve ratne rane budući ruski zet i agent zadobiće od ruskog topa, kao pripadnik 25. domobranskog pešadijskog austro-ugarskog puka na rusko-austrougarskom frontu na Karpatima.
Dogodilo se to početkom aprila 1915. godine, kada se domobranska kolona, koja se pod okriljem noći premeštala sa jednog na drugi položaj, našla pod vatrom ruskih dalekometnih topova.
Jedna granata pogodila je kolonu, raznela 13 i ranila desetak vojnika.
Domobrana Broza, jedan geler pogodio je u vrat. Od rane i snažne detonacije, koja ga je odbacila nekoliko metara, izgubio je svest.
Nije poznato zašto je svoje prvo ranjavanje prećutao čak i svojim najbližim saradnicima. Tito je još nosio zavoj na vratu kada je, desetak dana kasnije, ponovo ranjen.
NAJVEĆA TAJNA PARTIZANSKOG POKRETA: Da bi slomio Dražu, Tito bio spreman i na pakt s Đavolom
Dok je njegova Deseta četa vodila bitku sa ruskom pešadijom, koja je frontalno napadala, na rovove su s leđa napali Čerkezi. Došlo je do borbe prsa u prsa, u kojoj je domobranska jedinica bukvalno desetkovana. Njeni pripadnici su ili ubijeni ili zarobljeni.
Od prvog Čerkeza koji je pokušao da ga ubode kopljem Tito se branio koristeći pušku kao štit.
Ruski vojnici mu spasili život
Zanimljivo je da je mesec dana pre nego što su ga ruski vojnici ranili i zarobili, ali mu i spasili život, u noći između 17. i 18. marta 1915. godine, predvodeći četvoročlanu izviđačku patrolu svoje Desete čete, Tito zarobio celu posadu ruske poljske straže u selu Krzywotuly, u kojoj se nalazilo 11 vojnika. Poštedeo im je život.
Zbog te akcije Tito je na predlog komandanta puka Rudolfa Edlera von Gospića vanredno odlikovan.
Kasnije je priznao da je često razmišljao da su mu Rusi i ne znajući vratili milo za drago i nisu ga ubili.
Međutim, pritrčao je drugi koji mu je udarcem koplja naneo tešku ranu ispod leve lopatice, od koje je ubrzo pao u komu, iz koje se nije budio danima.
Kada se probudio saznao je da se, zajedno sa ranjenim saborcima, nalazi u pravoslavnom manastiru. Iako su mu njegovi saborci ispričali da nije davao znake života, ruski vojnici su ga stavili na nosila i izvukli sa fronta.
Tito je u manastiru ostao nekoliko meseci, tu je preležao i tifus, a nakon oporavka Rusi su ga uputili na rad u pozadini.
Treći i poslednji put nekadašnji partizanski maršal je ranjen 9. juna 1943. godine na Milinkladama, kada se se njegov Vrhovni štab i glavnina partizanskih snaga, probijali iz nemačkog obruča u dolini reke Sutjeske. Od jedne nemačke avionske bombe partizanskog maršala su pogodila dva gelera. Fotografija ranjenog Tita, sa zavojem na levoj ruci, je i jedina fotografija koja svedoči o njegovim ratnim ranama.
