ИСТИНА О РАТНИМ РАНАМА БИВШЕГ ПРЕДСЕДНИКА СФРЈ: Тито је рањаван три пута!
Граната руског далекометног топа у ноћи „нашла“ Титову Десету чету, која се кретала у колони, убила 13, а ранила 10 аустроугарских војника. Домобран Броз рањен у врат.
Широј јавности је познато да је Јосип Броз Тито, бивши председник СФРЈ и врховни командант југословенских партизана, рањаван два пута, у оба светска рата по једном.
Чак и у званичној биографији, коју је писао ЦК СКЈ, као и десетинама оних које се могу прочитати у разним енциклопедијама и интернет страницама, помињу се само два рањавања.
Прво пут на руском фронту, друго у битци између немачке армије и партизана на Сутјесци. Међутим, Тито је на руском фронту рањаван два пута, у кратком временском раздобљу
ДИПЛОМАТЕ КРАЈ МОРАВЕ: Несвакидашња посета амбасадора Палестине и Ирака Великој Плани
Прве ратне ране будући руски зет и агент задобиће од руског топа, као припадник 25. домобранског пешадијског аустро-угарског пука на руско-аустроугарском фронту на Карпатима.
Догодило се то почетком априла 1915. године, када се домобранска колона, која се под окриљем ноћи премештала са једног на други положај, нашла под ватром руских далекометних топова.
Једна граната погодила је колону, разнела 13 и ранила десетак војника.
Домобрана Броза, један гелер погодио је у врат. Од ране и снажне детонације, која га је одбацила неколико метара, изгубио је свест.
Није познато зашто је своје прво рањавање прећутао чак и својим најближим сарадницима. Тито је још носио завој на врату када је, десетак дана касније, поново рањен.
НАЈВЕЋА ТАЈНА ПАРТИЗАНСКОГ ПОКРЕТА: Да би сломио Дражу, Тито био спреман и на пакт с Ђаволом
Док је његова Десета чета водила битку са руском пешадијом, која је фронтално нападала, на ровове су с леђа напали Черкези. Дошло је до борбе прса у прса, у којој је домобранска јединица буквално десеткована. Њени припадници су или убијени или заробљени.
Од првог Черкеза који је покушао да га убоде копљем Тито се бранио користећи пушку као штит.
Руски војници му спасили живот
Занимљиво је да је месец дана пре него што су га руски војници ранили и заробили, али му и спасили живот, у ноћи између 17. и 18. марта 1915. године, предводећи четворочлану извиђачку патролу своје Десете чете, Тито заробио целу посаду руске пољске страже у селу Krzywotuly, у којој се налазило 11 војника. Поштедео им је живот.
Због те акције Тито је на предлог команданта пука Рудолфа Едлера вон Госпића ванредно одликован.
Касније је признао да је често размишљао да су му Руси и не знајући вратили мило за драго и нису га убили.
Међутим, притрчао је други који му је ударцем копља нанео тешку рану испод леве лопатице, од које је убрзо пао у кому, из које се није будио данима.
Када се пробудио сазнао је да се, заједно са рањеним саборцима, налази у православном манастиру. Иако су му његови саборци испричали да није давао знаке живота, руски војници су га ставили на носила и извукли са фронта.
Тито је у манастиру остао неколико месеци, ту је прележао и тифус, а након опоравка Руси су га упутили на рад у позадини.
Трећи и последњи пут некадашњи партизански маршал је рањен 9. јуна 1943. године на Милинкладама, када се се његов Врховни штаб и главнина партизанских снага, пробијали из немачког обруча у долини реке Сутјеске. Од једне немачке авионске бомбе партизанског маршала су погодила два гелера. Фотографија рањеног Тита, са завојем на левој руци, је и једина фотографија која сведочи о његовим ратним ранама.
